Veliki brat je mentalno mučilište

Svaki rijaliti šou ima nesagledive i nepopravljive posledice po mladu populaciju, koja je najveći konzument takvog programa, poručuje u intervjuu za novi broj "Nedeljnog Telegrafa" Radoš Bajić, autor i glavni lik u popularnoj TV seriji "Selo gori, a baba se češlja".

Svaki rijaliti šou ima nesagledive i nepopravljive posledice po mladu populaciju, koja je najveći konzument takvog programa, poručuje u intervjuu za novi broj "Nedeljnog Telegrafa" Radoš Bajić, autor i glavni lik u popularnoj TV seriji "Selo gori, a baba se češlja".

-Jasno je da je reč o grubom kršenju mojih autorskih prava, jasno je da su organizatori tog mentalnog mučilišta koje se zove "Veliki brat" smišljeno instalirali tog nesretnika koji se zove Radiša u svoju emisiju, ne bi li se nakačali na ogromnu popularnost mog lika i nikad do sada postignutu gledanost serije "Selo gori, a baba se češlja" - kaže Bajić. - Ta emisija, i jedna slična koja se emituje na drugoj televiziji, šalju veoma opasnu poruku našem mladom naraštaju, afirmišući nerad kao oblik društvenog ponašanja. Ja lično, sam i usamljen, u tome ne mogu da ih sprečim. No, pravi Radašin iz Petlovca će se odbraniti sam.

Govoreći o srpskom selu, Bajić upozorava da su roditeljske kuće koje avetinjski zjape po celoj Srbiji tragični spomenici naših zabluda da ćemo biti srećni i spokojni ako se odreknemo svog porekla, i da se nijedan narod u Evropi nije tako nasumice i odjednom odrekao svojih korena kao mi:

- "Selo gori" je savremena saga o srpskom narodu i srpskom selu. Koliko ja nastojim da dokažem da je srpski seljak lep, pametan, inteligentan, zanimljiv i šarmantan, toliko se neki smišljeno upinju da dokažu suprotno: da je blentav, glup, tupav, da ne može da sastavi dve unkarst, i da je pri tom i škrb. Mnogo puta smo pokazali da znamo da se stidimo svog porekla, svoje majčine utrobe - imamo sklonost da nam je tuđe i strano lepše od našega - u tom smislu selo kao prirodno mesto rođenja većine Srba gurnuto je u stranu, godinama i decenijama je zapostavljeno i skrajnuto. Samom pričom i naslovom želeo sam da skrenem pažnju na tu globalnu, dokumentovanu i metaforičnu ostavljenost srpskog sela, na propadanje i posrnuće u ekonomskom, društvenom i kulturnom smislu.

- Nažalost, mislim da će srpsko selo još dugo nezaustavljivo da tone u nemaštinu i da će sve manje biti ambijent za život mladih. Treba mnogo truda, rada i novca da bi se ovaj proces zaustavio. Nekad imam utisak da država diže ruke od sela - i to će nam se kad-tad olupati o glavu.

Na pitanje kako to da su likovi seljaka iz Petlovca popularni i među pripadnicima nove biznis klase, i da li su oni prestali da se stide svog porekla, Bajić odgovara:

- Likovi u "Selo gori" su stvarni, autentični, iskreni i pošteni. Ja ih kao autor, njihov stvoritelj, sve zastupam, branim ih, volim i čuvam. Čuvam ih da ne postanu zli i loši ljudi. Zbog toga mislim da ih publika voli. Moja teorija je da je srpski narod - dobar narod, da su kroz vekove drugi stvarali sliku o njemu, a ponajmanje on sam.

- Smešno mi je kad vidim kako neke moje kolege odlutaju u metafiziku objašnjavajući kosmički značaj svog posla. Suština je naša publika. Ako ti ona veruje, ako te gleda i reaguje na pravi način - to je jedini parametar uspeha u umetnosti i šou biznisu - zaključuje Radoš Bajić.