Prednosti finskog obrazovnog sistema

Dužim odmorima do kvalitetnije nastave U Finskoj deca imaju školski odmor od 15 minuta, na svakih sat vremena. Poznato je da Finska ima jedan od najboljih obrazovnih sistema u svetu, jer se još od 60-ih trudi da svakom detetu obezbedi jednaku šansu za napredovanje. Koje su prednosti finskog obrazovnog sistema? Osim toga što u Srbiji odmori znatno kraće traju, postoji niz razlika između srpskog i finskog školstva.

Dužim odmorima do kvalitetnije nastave

U Finskoj deca imaju školski odmor od 15 minuta, na svakih sat vremena. Poznato je da Finska ima jedan od najboljih obrazovnih sistema u svetu, jer se još od 60-ih trudi da svakom detetu obezbedi  jednaku šansu za napredovanje.

Koje su prednosti finskog obrazovnog sistema?

Osim toga što u Srbiji odmori znatno kraće traju, postoji niz razlika između srpskog i finskog školstva. U Finskoj je obrazovanje besplatno kao i u Srbiji, ali su razredi manji. Finci, do detetove sedme godine, mnogo vrednuju dečiju igru i vreme provedeno napolju. Taj princip važi i kad dete krene u školu, zbog toga deca provode u proseku 75 minuta na školskom odmoru svakog dana. Oni smatraju da je odmor proveden u igri ključan za bolju koncentraciju i učenje.

- Moji učenici su posle odmora od 15 minuta ušli u učionicu skačući, ali bi tokom časova bili više fokusirani na gradivo - ističe američki nastavnik u Finskoj Tim Voker, u članku za "Atlantik".

U drugim državama školski odmor se sve više skraćuje. Pored ograničavanja vremena namenjenog školskom odmoru svakog dana, neke škole zadržavaju učenike i posle časova kako bi ih kaznili zbog lošeg ponašanja.

- Odmori su veoma važni, ali je bitno i to što su deca preopterećena težinom školske torbe, brojem časova u toku dana i fakultativnom nastavom -  kaže učiteljica Zorica D. i dodaje da je za taj uzrast sasvim dovoljno tri časa u toku dana, kao što je bilo nekad.

Deca u Srbiji u prvom i drugom razredu imaju po 5 časova dnevno.

- Kada bi deca manje vremena provodila u školi, bila bi više koncentrisana na časovima - ističe ova prosvetna radnica.

Fizička aktivnost može da poboljša moždane funkcije tako što povećava količinu kiseonika koja ide u mozak. Igranje na igralištu bi takođe moglo doprineti povećanju nivoa fizičke spremnosti kod učenika. Gojaznost bi bila smanjena podsticanjem dece da učestvuju u fizičkim aktivnostima kod kuće i u školi.

Detaljnije o ovoj temi: http://pino-toys.rs/sjajan-nacin-na-koji-finska-odrzava-nivo-koncentracije-dece-u-skoli/