POSETA DEČJEM SELU

31. maja 2009. godine, IP Laguna bila je u poseti Dečjem selu. Autorka romana „Moj jedini život“ Ivana Mihić i Vanja Gavrovski PR IP Laguna, proveli su nekoliko sati u veselom druženju sa stanovnicima Dečijeg sela Milorad Pavlović, gde su prepričavali dogodovštine sa snimanja tv serija, ali i razgovarali o omiljenim dečijim knjigama.

Bez obzira na sve domete koje ostvari jedno društvo, njegovo bogatstvo i kulturu, naučna otkrića i savršenstvo socijalne organizacije, uvek je u njemu bilo i biće bolesnih, starih, socijalno ugroženih, ostavljenih... Među njima se posebno izdvajaju deca. Nimalo kriva za svoju sudbinu, ona često ispaštaju greške i nesreće svojih roditelja, pate od posledica na čije uzroke nisu mogla da utiču.
SOS Dečije selo u Sremskoj Kamenici je jedno od sto u svetu u kojem se zaposleni trude da ublaže nesreću dece koja su igrom sudbine ostala sama.

31. maja 2009. godine, IP Laguna bilo je u poseti Dečijem selu. Autorka romana „Moj jedini život" Ivana Mihić i Vanja Gavrovski PR IP Laguna, proveli su nekoliko sati u veselom druženju sa stanovnicima Dečijeg sela, gde su prepričavali dogodovštine sa snimanja tv serija, ali i razgovarali o omiljenim dečijim knjigama.

Dečaci i devojčice, kojima je život oduzeo roditeljsko staranje, spokoj i toplinu doma, nalaze se u SOS Dečijem selu, u Sremskoj Kamenici, mestašcu na padinama Fruške gore, tik uz sam Dunav, naspram Novog Sada. Trinaest porodičnih kuća, kružno raspoređenih, amfiteatar, sportski centar, upravna zgrada i kuća pansion, čine sela. Selo je tokom vremena bilo utočište za 774 mališana, koji su tu završili školu, potom se zaposlili ili se vratili svojim prirodnim roditeljima. Neki su u međuvremenu postali roditelji, ali nisu prekinuli „rođačke veze" sa ovim selom i ono sada, uz svoje stalne štićenike ima i brojne snahe, zetove, pa i dvadesetak unučadi.

Na šumovitim obroncima Fruške gore, u najlepšem delu parka koji se proteže pored Dunava, odabran je, početkom sedamdesetih godina, teren na kome je, po redu nastajanja, izgrađeno u svetu stoto, a kod nas prvo i do pre nekoliko meseci jedino SOS Dečije selo. Selo je dobilo ime po dr Miloradu Pavloviću, lekaru i humanisti, jednom od najzaslužnijih za njegovo osnivanje. Svaka kućica u selu ima 180 kvadrata, raspoređenih u tri nivoa: veliki dnevni boravak i kuhinja u prizemlju, kupatilo i dve trokrevetne sobe na prvom i tri na drugom spratu. U svakom domu živi po jedna „Snežana" i 10-12 „patuljaka", na kojima nema tragova uskraćene roditeljske nege i ljubavi.