PRObjave.com

Sberbank Srbija počela godinu s porastom depozita od 46 odsto - Intervju sa Marijanom ...

Wed, 29 Jun 2016 18:12:00 CEST

Sberbank Srbija zabeležila je u prvom kvartalu ove godine rast depozita od čak 10,5 milijardi dinara, što je za 46 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, izjavila je danas član Izvršnog odbora te banke nadležna za resor za poslovanje sa stanovništvom Marijana Vasilesku. Takav rezultat je, kako je navela, posledica pristupa Sberbank Srbija koja u fokus stavlja klijente, sa kojima nastoji da gradi dugoročna partnerstva.

"Ulažemo maksimalne napore da prepoznamo potrebe i želje klijenata, kako bi prilagodili naš bogat proizvodni portfolio njihovim navikama i dinamičnom životnom stilu. U vezi s tim, ponuda proizvoda po meri, kvalitet usluge i brzina realizacije osnovni su pokretači rasta banke, kao i pozitivnih rezultata u ovom segmentu", rekla je Vasilesku Tanjugu.

Govoreći o poslovnim pokazateljima u domenu poslovanja sa stanovništvom, ona je podsetila da je Sberbank Srbija na srpskom tržištu prisutna tek nešto više od tri godine, pa tim pre raduje činjenica da uživa poverenje sve većeg broja klijenata.

"To pokazuje i podatak da je broj aktivnih klijenata premašio broj od 120.000, što predstavlja gotovo dvostruko više klijenata u odnosu na isti period prethodne godine", rekla je Vasilesku.

I u oblasti kreditnih proizvoda imamo dobre rezultate, nastavila je ona i precizirala da je tržišno učešće kreditnih kartica i keš kredita u konstantnom porastu. Prema njenim rečima, portfolio keš kredita povećan je za 66 odsto u poslednjih godinu i po dana, što je rast od čak 27 miliona evra.

Upitana za rezultat Super Kartice, kaže da je reč o jedinstvenom proizvodu na domaćem tržištu, koji omogućava značajne uštede i čije su pogodnosti prepoznate od strane velikog broja klijenata - a njihov broj značajno raste iz dana u dan.

"Izuzetan je podatak da je projekat migracije korisnika PIKA kartice na platnu Super Karticu rezultirao brojem od preko 40.000 novih korisnika platne Super Kartice i to za samo šest meseci", pohvalila se član Izvršnog odbora Sberbank Srbija.

Super Kartica, kazala je Vasilesku, omogućava plaćanje do 12 rata bez kamate i naknade u IDEA, RODA i Mercator objektima, kao i odloženo plaćanje do 45 dana. Pored toga, rekla je, to je proizvod koji korisnicima omogućava značajne uštede u mreži Super Kartica partnera, kroz sakupljanje bodova koje klijenti mogu da koriste za dalju kupovinu.

"Pored Super Kartice, štedni proizvodi bili su nosioci našeg snažnog rasta u segmentu rada sa stanovništvom. Stepenasta štednja, kod koje klijent sam ugovara kamatu u zavisnosti od perioda oročenja, a za svaki produženi period oročenja banka povećava kamatnu stopu, zabeležila je odlične rezultate", navela je Vasilesku.

Kod klijenata Sberbank Srbija, kako je rekla, izuzetno je popularna i Dobro jutro štednja, koja je jedinstveni onlajn štedni proizvod koji podrazumeva oročenje novca preko noći, a pripis kamate na klijentov račun radi se svakog jutra. Ovaj proizvod omogućava klijentima da na jednostavan način upravljaju svojom štednjom, sa bilo kog mesta i u vreme kada im najviše odgovara.

Kada je reč o kreditima, Vasilesku je izdvojila Sberbank Super kredit koji je, prema njenim rečima, zahvaljujući odličnim uslovima prepoznat od strane velikog broja klijenata.

"Od ukupnog broja korisnika ovog kredita, u poslednja dva meseca gotovo 50 procenata su novi. Ovaj kredit odobravamo u iznosu do čak tri miliona dinara, sa najnižom kamatnom stopom u našoj banci i najdužim rokom otplate - do 96 meseci. Primera radi, ukoliko klijenti banke podnesu zahtev za kredit putem sajta banke, dodatno su stimulisani nižim kamatama", rekla je Vasilesku.

Ona je ocenila da klijenti, kada donose odluku o izboru banke, treba da razmotre sve uslove i pogodnosti koje im konkretan izbor, odnosno odabrana banka može pružiti.

"Visina kamate je samo jedan od činilaca koje treba uzeti u razmatranje. Preporučujem svima da razmotre i stabilnost banke, kao i sve pogodnosti koje im dugoročno partnerstvo, što ugovoran odnos sa bankom svakako jeste, može doneti", rekla je.

Govoreći o planovima banke u narednom periodu, ističe nekoliko ključnih inicijativa koje Sberbank zadržati i u narednom periodu.

"To su pre svega negovanje strateškog partnerstva sa Super Karticom, dalji digitalni razvoj, omogućavanje fleksibilnih uslova za mikro klijente, dodatno unapređenje kvaliteta usluge i razvoj kanala prodaje putem direktnih agenata. Tu smo da gradimo partnerski odnos sa našim klijentima, da zajedno rastemo i dalje se razvijamo. Uveli smo i alate za merenje zadovoljstva klijenata kako bismo dalje usavršavali kvalitet usluge, budući da nam je mišljenje naših klijenata izuzetno važno", zaključila je Vasilesku.

Golin-
Takovska 45
11000 Beograd
Tel: +381 11 3391010
Web: www.golin.com/rs
Kontakt:
Milica Šćekić
Funkcija: Account Manager
Email: smilica@golin.com

MBA program ključan za razumevanje biznisa - Intervju sa Majom Pešić (Coca-Cola Hellenic)

Tue, 14 Jun 2016 15:50:00 CEST

Maja Pešić, svoje bogato iskustvo iz oblasti HR-a, upotpunila je radom u kompaniji Coca-Cola Hellenic, a potrebu za boljim razumevanjem biznisa dobila je nakon par godina praktičnog radnog iskustva. Navodi da je za razumevanje, nebitno kojim poslom se bavite, potrebno poznavanje celokupnog biznisa.
U ovom trenutku ima potpuno drugačiji pogled na formalno obrazovanje, zahvaljujući MBA studijama COTRUGLI poslovne škole, i toplo ih preporučuje budućim polaznicima.

1. Šta je presudilo da upišete MBA program?

Potreba za boljim razumevanjem biznisa nakon par godina praktičnog radnog iskustva. U ovom trenutku imam potpuno drugačiji pogled na formalno obrazovanje i mislim da je efekat MBA studija mnogo veći kada sve stvari o kojima slušate na predavanjima možete da povežete sa praksom i svakodnevnim izazovima sa kojima se susrećete u biznisu.
COTRUGLI MBA program sam odabrala zbog preporuka alumnija koje poznajem, a koji su jako zadovoljni stečenim znanjem i iskustvom..

2. Da li ste imali određena očekivanja od MBA programa? Uzimajući u obzir to da je program u toku, da li su neka očekivanja već ispunjena?

Naravno, imala sam očekivanja. S obzirom da je prošla tek trećina programa, rano mi je da govorim o ispunjenosti ili neispunjenosti očekivanja. Ono što sa sigurnošću mogu da tvrdim je da su očekivanja u vezi networking-a i saradnje sa različitim ljudima u potpunosti ispunjena i da to škola veoma podržava.

3. Koji predmet biste izdvojili kao najinteresantniji i najkorisniji?

Svaki predmet je interesantan na svoj način, nosi neku svoju energiju, znanje i uvezanost u ceo program. Od predmeta koje smo do sada prošli, meni lično je najkorisniji Finansijsko i upravljačko računovodstvo (oblast sa kojom sam se najmanje susretala).

4. Kakve su mogućnosti networkinga sa ostalim polaznicima škole?

Mogućnosti za networking su sjajne. Kao što sam napomenula, networking je nešto u šta škola jako puno ulaže i neguje. To se primećuje kroz način na koji su predavanja i ispiti organizovani, kao i kroz neformalne aktivnosti koje škola organizuje.

5. Da li se i na koji način MBA pokazao kao koristan u poslu kojim se bavite?

Kada radite u FMCG industriji, i uzmete u obzir brzinu promena na tržištu, lako je zaključiti da takav biznis od svih zaposlenih očekuje da jednako budu brzi i prilagodljivi promenama, da razumeju preduzete akcije, da ih vode, kao i da razumeju uticaj koji svaka odluka ima. U potpunosti morate da shvatite srž biznisa, nebitno da li radite u prodaji, HR-u, finansijama, logistici ili nekom drugom sektoru. Za to razumevanje je, pored iskustva, neophodno i sveobuhvatno znanje koje MBA pruža, kao i želja za učenjem.

6. Šta biste savetovali kolegama koji će ove godine konkurisati za MBA program?

Just relax and enjoy the ride!

Golin-
Takovska 45
11000 Beograd
Tel: +381 11 3391010
Web: www.golin.com/rs
Kontakt:
Milica Šćekić
Funkcija: Account Manager
Email: smilica@golin.com

Zorana Arunović: Sada ću da nišanim desetke na fakultetu!

Wed, 11 Aug 2010 14:30:00 CEST

Nasmejana i vedra, kao da se nije skoro 15 sati truckala u kombiju od Minhena do Beograda, u utorak u ranu zoru stigla je Zorana Arunović sa tri medalje sa Šampionata sveta u Minhenu...Prvo su je izgrlile mama i tetka, a zatim i brojni prijatelji streljačkog sporta koje ni ustajanje sa prvim zracima sunca nije obeshrabrilo da dođu na strelište na Carevoj ćupriji da dočekaju svetsku šampionku...

Utisci su još sveži, u nedelju 8. avgusta osvojila je šampionsku titulu vazdušnim pištoljem, a u ponedeljak 9. avgusta dve srebrne medalje – pojedinačnu i ekipnu MK pištoljem! Priznaje da je još uvek lebdi u nekom lepom snu:

- Trebaće malo vremena da se emocije i uzbuđenje slegnu, ovo je bio i mali šok za mene. Pre tri godine sam bila juniorka, sada sam svetska seniorsksa šampionka. Doduše, 2006. sam bila juniorska prvakinja sveta MK pištoljem, ali ovo je potpuno drugačije, seniorska konkurencija ne može da se upredi sa omladinskom... Takođe, osvojila sam i olimpijsku vizu za London i plasirala sam se kao osvajač svetskih medalja u finale Svetskog kupa. U oktobru ću se u Minhenu, na istom strelištu na kome je održano i Prvenstvo sveta, boriti za kristalne globuse ISSF. Koliko znam jedini sam strelac u svetu koji se plasirao da gađa sa oba oružja – kao da je jedva čekala da "izleti" iz nje, počela je razgovor Zorana Arunović.

Sigurno je samo da će pamtiti 2010. jer je na Prvenstvu Evrope u Merakeru u martu u Norveškoj osvojila ekipno zlato vazdušnim pištoljem, a na domaćoj sceni bila je neprikosnovena: po dve pobede, MK i vazdušnim pištoljem u Šampionatu i Kupu Srbije!

- Nema šta, zaista je ovo moja godina. Nekako su i razultati pratili plasmane, što je veoma važno u streljaštvu. U Minhenu sam postigla sa 588 krugova i lični rekord MK pištoljem, a vazdušnim sa 385 krugova nisam bila mnogo deleko od najboljeg rezultat ove godine od 389 krugova. Obično ne uspevam da uklopim da sa oba oružja gađam visoko, na sreću u Minhenu se to dogodilo. Pribojavala sam se oba finala, ona su mi slaba strana, posebno MK pištoljem. Jasna Šekarić, sa kojom treniram i koja mi je oslanac i neiscrpni izvor informacija jer deli sa nama sve tajne našeg sporta, mi je rekla da se to finale ne uči na treninzima, mora da se učestvuje u njemu na jakim takmičenjima, jer se samo tako stiče sigurnost... Imali smo, uoči Minhena dobru probu u Zagrebu na tromeču sa Mađarskom i Hrvatskom, MK pištoljem smo "ubile" više od ekipnog svetskog rekorda, Jasna 589 krugova, Jelena i ja po 587! I na Šampionatu Srbije u Novom Sadu smo imale državni rekord MK pištoljem od 1.741 krug, koliko smo "ubile" u Minhenu i osvojile srebro, ali nam nije priznat jer nisu bile tri ekipe... Po rezultatima, bile smo spremne za prvenstvo sveta...

Iznenađena je odsustvom velikih zvezda iz oba finala u Minhenu, posebno jer nije bilo na postolju Kineskinja, a bilo je i velikih iznenađenja u ekipnim plasmanima:

- Olimpijska šampionka Kineskinja Venjun Guo došla je bolesna i ostala bez medalje, a ostale članice kineske ekipe skoro i da ne poznajem. Australijanke su sve iznenadile osvajanjem zlata vazdušnim pištoljem. U finalu nije bilo ni Bugarke Grozdeve, Francuskinje Gobervil, Nemice Mungbajar...U takvoj situaciji nismo iskoristile priliku vazdušnim pištoljem i ispustile smo medalju. Zbog toga mi je veoma žao, posebno zbog Bobane Veličković. Ona je sjajan strelac pred njom je velika budućnost, a na ovom takmičenju je jednostavno izgorela u prevelikoj želji. Za Jasnu ne brinem, ona će osvojiti olimpijsku vizu već na prvom narednom takmičenju...

Trenira od 2001. kada je kao pionirka počela u Policajcu kod Srećka Pejovića, da bi se potom preselila u Crvenu zvezdu i radila je sa Vladom Jevtićem i Ivanom Kvasnivskim. Na vatrenu liniju "povukla" je pet godina starija sestra Jelena. U 2004. je na EŠ u Đeru Zorana Arunović bila članica juniorske vicešampionske ekipe vazdušnim pištoljem, 2005. na EP u Estoniji osvojila je juniorsku ekipnu bronzu, 2006. na juniorskom EŠ u Moskvi okitila se ekipnom i pojedinačnom zlatnom medaljom vazdušnim pištoljem i iste godine juniorskim zlatom MK pištoljem na Šampionatu svetat u Zagrebu, kao i ekipnom bronzom! Bez obzira ne sve medalje 2006. nije proglažena za najboljeg mladog sportistu godine u anketi "Sporta", ali:

- Razočarala sam se i naljutila, ali se pokazalo da svako zlo ima i neko dobro. U tom izboru, kandidati smo bile i ja i Suzana Ćebić, odbojkaška reprezentativka. Međutim, izabran je plivač Ivan Lenđer, koji je osvojio svetsko zlato. Novinari su, očigledno, vrednovali popularnost sporta i koliko ga ima na TV, a ne broj i sjaj naših trofeja, pa je počelo dopisivanje preko interneta sa Suzanom Ćebić. Kasnije se to razvilo u veliko prijateljstvo, ona mi je najbolja drugarica i došla je da me sečeka. Odlično se razumemo, sa njom i sestrom delim sve radosti u uspehu, ali i tuge zbog neuspeha...

Kaže da će ovo leto biti bez pravog odmora. Posle šampionata sveta planirala je da za kratko ostavi streljaštvo i posveti se fakultetu da i tamo "ubije" neku desetku u indeksu. Ostala su joj tri ispita iz treće i četiri iz četvrte godine na Filološkom fakuletu na katedri za ukrajinski jezik! Usavrašava paralelno i ruski i engleski, a sa nemačkim, koji je učila u osnovnoj i srednjoj školi, se odlično snalazi!

- Ukrajinski sam počela da učim jer sam, između ostalog, želela da ispitam Ukrajince kako treniraju i šta rade da imaju tako dobre strelce! Svi su mi se čudili da sam izabrala da studiram jezik koji se čak ne govori i u svim krajevima Ukrajine. Na katedri je bilo pri upisu 15 studenata, sada nas je ostalo – petoro. Odlična sam prijateljica sa Ruskinjom Klimovom sa kojom sam ratovala u finalu MK pištoljem. Hoću da se pojedem od muke jer sam izgubila za 0,1 krug a mala uteha mi je što me pobedila Klimova, sjajan strelac i dobra drugarica. Nemački vežbam sa Stefani Turman, sa kojom se dugo znam i odlično se slažemo. Mađarica Sofija Čonka mi je takođe prijateljica, zvala nas je na pripreme u olimpijski centar Mađarske u Tati pred ovaj SP ali nismo mogle da se uklopimo sa terminima. Preko Jasne Šekarić upoznala sam i Nino Salukvadze iz Gruzije, koja je veliki strelac i sjajna ličnost. U streljaštvu je tako, svi smo dobri prijatelji, kao velika porodica. Srešću se sa nekima od njih već u septembru u Plzenu na studentskom šampionatu sveta. Pre dve godine u Pekingu smo Jasmina Grgić, Aleksandra Ristović i ja osvojile ekipno srebro... Volela bih da objedinim u Plzenu titulu vazdušnim pištoljem, ali neće bit lako. Streljaštvo je sport gde ima dosta dobrih strelaca, koji su i odlični studenti.

Streljački savez Srbije
Službeni Put Zavoda 5
11030 Beograd
Tel: +381 11 3058-571
Email: office@serbianshooting.rs
Web: www.serbianshooting.rs

Predsednik NBC Zigfrid Švajkard: Kuglanje već dugo kuca na vrata olimpijske porodice

Sat, 10 Jul 2010 07:17:00 CEST

Predsednik Međunarodne kuglaške federacije (NBC) – klasik (na devet čunjeva), nemački sportski zvaničnik Zigfird Švajkard, rekao je u Beogradu da kuglanje već više od decenije pokušava da uđe u olimpijsku porodicu i da će Svetska kuglaška federacija (FIQ), koja objedinjuje bovling (WTBA, deset čunjeva) i kuglanje na devet čunjeva, u narednom periodu nastaviti aktivnosti u tom pravcu sa ciljem da se u dva olimpijska ciklusa (osam godina) dođe do pozitivnog ishoda.

- Veliki prijatelj kuglanja na devet čunjeva bio je pokojni predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta - MOK Huan Antonio Samaran koji je rekao da "bovling nije sport" a da je "klasik kuglanje sport u kome moraš dobro da se oznojiš". Već više od decenije i po, traju pokušaji da se kuglanje uvrsti u olimpijske sportove, ali problem je bio što unutar svetske federacije postoje dve grane - bovling i kuglanje na devet čunjeva koje nemaju ništa zajedničko u pogledu terena, rekvizita, opreme, načina igre, ali ipak odlično sarađuju i mislim da su to jedinstvo i saradnja garant da može da dođe do prijema u MOK. Zainteresovani smo da kuglanje uđe na Zimske olimpijske igre, jer je tipičan sport za dvorane – istakao je predsednik NBC Zigfird Švajkard u toku zasedanja Predsedništva NBC u Beogradu u Hotelu M.

Nedavno je na "Sport akordu" u Abu Dabiju, predsednik WNBA (koja objedinjuje tri vrste kuglanja na devet čunjeva – bole, šere i klasik) Ludvig Kočiš, imao priliku da razgovara se predsednikom MOK Žakom Rogom. Imate li informacije o rezultatima tih razgovora?

- Naši odnosi sa MOK su i do sada bilo veoma konstruktivni i mi ćemo nastaviti saradnju u intresu našeg sporta i sportista. Zamolićemo predsednika Roga da prisustvuje jednom šampionatu sveta u klasik kuglanju da se uveri u sve vrline ovog sporta. Takođe, gospodin Kočiš je razgovarao i sa predsednikom Asocijacije sportova priznatih od MOK - ARISF, gde je učlanjen i FIQ, Emeriusom Ronom Frohlikom koga je nedavno predsednik MOK Rog odlikovao "Olimpijskim ordenom". Ovakvi kontakti su veoma važni, jer kuglaškom sportu nedostaju prijatelji i saradnici među ljudima koji uživaju ugled i imaju autoritet u svetskom sportu i koji mogu da pomognu da se naši planovi, uz strpljenje, rad i saradnju, ispune u dogledno vreme - podvukao je Zigfird Švajkard.- O ovome će biti reči i na Kongresu FIQ u avgustu u Minhenu.

Svetska porodica klasik kuglanja se širi, najavljene su izgradnje novih kuglana u Australiji, Indiji i Brazilu, što će pomoći da se ispuni jedan od uslova za članstvo u MOK a to je rasprostranjenost sporta na svim kontinentima. Dokle se stiglo sa ovim projektima?

- Ove vesti nas veoma raduju, u Australiji već postoji jedna velika kuglana, a već krajem ovog meseca grupa poslovnih ljudi iz Australije dolazi u Študgart na dogovor za izgradnju još tri nove kuglane, od kojih će jedna velika biti u Melburnu. Indija i Šri Lanka imaju kuglane, a dobro je da je resorno ministarstvo Indije priznalo i primilo u članstvo Kuglaški savez Indije, čime je ispunjen uslov da se učlani i u NBC. Iz Brazila sam se vratio prošle nedelje, tamo već postoji 100 kuglana u šest od 23 provincije, od toga 40 sa četiri staze. Mladi u ovoj zemlji su veoma zainteresovani za klasik kuglanje, posebno u provincijama gde ima dosta stanovništva nemačkog porekla. Igraju, međutim sa kuglama od 10,8 kg sa rupama za prste, ali ima i dosta kuglana gde se igra našom kuglom od 16 santimetra i po prvilima za klasik kuglanje. Najrazvijenija provincija je Porto Alegre. Primetili smo i da mnogi ljubitelji sporta iz Brazila ulaze na naš sajt i traže informacije, što samo pokazuje popularnost kuglanja u ovoj velikoj zemlji.

Međunarodna kuglaška federecija za klasik kuglanje je poslednjih godina nekoliko puta menjala sistem takmičenja i izbacivala discipline, kao na primer muške i ženske parove, što nije uvek naišlo na odobravanje vrhunskih kuglaša. Kako vi ocenjujete ove promene?

- Cilj svake promene je da poboljšamo sistem takmičenja tako da pružimo šansu i kuglaški manje razvijenim zemljama da osvajaju medalje. Imali smo situaciju da se kuglanje "zatvorilo" unutar četiri - pet zemalja što nije bilo dobro za popularisanje i razvoj. Na juniorskom Prvenstvu sveta u maju u Rijeci, pokazalo se da su promene dobre, čak 12 zemalja je osvajalo medalje, prvi put recimo Italija ni Francuska, sportski i ekonomski veoma jake države važne za razvoj celokupnog evropskog sporta. Ne primaju svi promene bez otpora, ali ubrzo se potvrdilo da ono novo što smo ponudili ima smisla i da koristi našem sportu, što je i najvažnije.

Redovna godišnja Konferencija WNBA biće u septembru u Ljubljani. Šta očekujete od nje?

- Svakako, da podrži naš program razvoja klasik kuglanja u svetu, kao i da stabilizujemo naše odnose sa svim članicama, jer nam je u ovom trenutku jedinstvo veoma važno. Bez njega nema izgleda da ispunimo naš veliki san, ulazak u olimpijsku porodicu.

Beograd je prvi put domaćin sednice Predsedništva NBC. Kakvi su vaši utisci?

- Veoma sam zadovoljan što sam u Beogradu, gradu koji je istorijski veoma važan za naš sport, jer je u njemu 1953. održan prvi Šampionat sveta u kuglanju. Posetićemo i salu u Domu Vojske Srbije gde je održan šampionat. Moram da se zahvalim predsedniku Kuglaškog saveza Srbije Urošu Dragojloviću, koji je i potpredsednik NBC na gostoprimstvu i odličnoj organizaciji, kao i državnim resornim institucijama koje su u ovom veoma složenom ekonomskom trenutku pomogle održavanje ove sednice koja je donela i nekoliko važnih odluka za naš sport - zaključio je Zigfrid Švajkard predsednik Međunarodne kuglaške federacije – klasik.

Kuglaški savez Srbije
Deligradska 27/III
11000 Beograd
Tel: + 381 11 2645780
Web: www.kuglanje.cilj.org

Mini intervju prošlogodišnjih dobitnika PRiznanja - Coca - Cola HBC Serbia

Thu, 15 Apr 2010 17:00:00 CEST

Društvo Srbije za odnose sa javnošću predstavlja prošlogodišnje dobitnike "Priznanja 2009"- Coca - Cola HBC Serbia u kategoriji: Interne komunikacije Coca- Cola HBC Serbia a.d. Zemun- Aktivacija kutija za sugestije zaposlenih.

1. Kada prođe uzbuđenje i euforija, šta ostaje od osećanja vezanih za nagradu koju ste dobili?

Ostaje osećanje zadovoljstva koje vam uvek da uspešno realizovan projekat. Posebno zadovoljstvo predstavlja činjenica da je 1.500 zaposlenih primilo poruku kampanje, da smo ih dodatno angažovali i uneli im radost i duh inovacija u svakodnevne aktivnosti. PRiznanje je bila dodatna potvrda da je to što smo radili jako dobro i da smo na pravom putu.

2. Ovo je najveće priznanje struke. Ipak, da li nagrade u našem društvu i poslovanju pružaju pravu mogućnost za dodatni napredak i afirmaciju u poslu, da li ih dovoljno cene?

Ispred kompanije Coca-Cola Hellenic Srbija mogu da Vam kažem da je nama nagrada bila značajan podstrek za dalji rad. Što se PR struke tiče, čini mi se da nagrade počinju sve više da se cene. Mislim da je puno toga urađeno na afirmaciji PRiznanja i da svako od nas može kroz svoj rad mnogo da doprinese kako građenju imidža same nagrade, tako i naše struke.

3. Šta se važno dogodilo u Vašem poslu od dodele PRiznanja?

Kao što sam već rekla, nagrada je mojim kolegama i meni, kao i ljudima iz agencije Pin soft sa kojima smo radili na nagrađenom projektu, bila veliki motivator za dalji rad, tako da smo u 2009-oj godini još više unapredili Interne komunikacije u kompaniji. Nagrada je osnažila kulturu inovacija koja čoveka nagoni da svaki put daš više od sebe i da uradiš istu stvar, ali na malo drugačiji način.

4. Jeste li već dodali PRiznanje u svoj CV ili portfolio kompanije?

Apsolutno! Ovo jeste prva, ali verujem ne i poslednja naša nagrada iz oblasti Internih komunikacija. Priznanja su dobra referenca ne samo za pojednica, nego i za kompaniju, jer stvaraju dobru sliku o firmi kako u očima potrošača, kupaca, lokalne zajednice, tako i kod zaposlenih. Informaciju o PRiznanju objavili smo kako na našem sajtu, časopisu za zaposlene u Srbiji i Coca-Cola Hellenic grupaciji, tako i u svim izveštajima.

5. Da li ste pratili rad kolega ili javnih institucija, da li biste Vi nekog predložili za PRiznanje?

Kao što i samo ime kaže – Interne komunikacije, jesu interna stvar svake kompanije pa je teže imati uvid u njih. Svakako, putem nekih seminara na kojima su kompanije imale mogućnost da predstave svoja dostignuća na ovom polju, bila sam u prilici da vidim nekoliko dobrih primera šta su to ostale kolege radile po pitanju Internih komunikacija, ali bi mi zaista teško bilo da izdvojim nekog posebno.

6. Da li imate neku poruku za one koji će ove godine prvi put konkurisati za Priznanje ili razmišljaju da li to treba da učine?

Mislim da se oko toga ne treba dvoumiti jer je korist višestruka, kako za tim koji radi na projektu, tako i za samu kompaniju. Zdrav takmičarski duh je uvek dobar za dalji razvoj tima i njegovih kreativnih potencijala.

Učeše na konkursu je prava prilika da rezultate svojih projekata predstavite kolegama, profesionalcima iz naše branše. Nagrađeni na konkursu imaće veliki podstrek za dalji rad, a svi ostali učesnici dobiće priliku da unaprede svoju praksu i da svi zajedno rastemo.

Prezentaciju pobedničkog rada možete preuzeti na sledećoj adresi:
http://www.pr.org.rs/upload/documents/aktivacija%20kutija%20za%20sugestije%20zaposlenih.pdf

Društvo Srbije za odnose s javnošću
Resavska 31
11000 Beograd
Tel: +381 11 32 444 37
Email: drustvo@pr.org.rs
Web: www.pr.org.rs
Kontakt:
Tijana Varagić
Funkcija: Sekretar DSOJ
Mob: 063/70 30 172
Email: drustvo@pr.org.rs

Mini intervju prošlogodišnjih dobitnika PRiznanja - Dragana Roter

Tue, 13 Apr 2010 13:45:00 CEST

Društvo Srbije za odnose sa javnošću predstavlja prošlogodišnje dobitnike PRiZNANJA - Dragana Roter u kategoriji: Korporativne komunikacije - velika preduzeća - Vip mobile.

1. Kada prođe uzbuđenje i euforija, šta ostaje od osećanja vezanih za nagradu koju ste dobili?

Najvažnije nam je da dobro komuniciramo sa našim korisnicima, medijima, relevantnim udruženjima potrošača, organizacijama, saradnicima u poslovnom sektoru i našim zaposlenima. Trudimo se da u komunikaciji budemo jasni, precizni, otvoreni, originalni, te da u pravo vreme odgovorimo na potrebe svih ciljnih grupa. Kada su uz to naši napori prepoznati i priznati od strane kolega iz profesije i stručnjaka u oblasti korporativnih komunikacija, to je sjajna potvrda da smo naš cilj uspešno realizovali, kao i dodatan podsticaj za pomeranje granica koje smo sebi postavili.

2. Ovo je najviše priznanje struke. Ipak, da li nagrade u našem društvu i poslovanju pružaju pravu mogućnost za dodatni napredak i afirmaciju u poslu, da li ih dovoljno cene?

U celokupnom poslovanju Vip-a, pa tako i u korporativnim komunikacijama, vodimo se pre svega vrlo visokim standardima, čijim ispunjenjem smo došli i do brojnih nagrada. To za nas znači da relevantna udruženja afirmišu kvalitet, ističu dobru praksu i podržavaju razvoj odnosa s javnošću u skladu sa savremenim tendencijama i na najvišem nivou. Važno je ustanoviti ovakva priznanja, ali i pažljivo raditi na unapređenju sistema vrednovanja, otvaranju novih mogućnosti kroz nove kategorije i podsticanju kreativnosti i inovativnosti komunikacionih rešenja.

3. Šta se važno dogodilo u Vašem poslu od dodele PRiznanja?

Vip nastavlja sa svim elementima eksternih i internih korporativnih komunikacija, razvijajući mnoštvo novih alata i projekata. U prethodnoj godini pokrenuli smo prvi konkurs za domaće programere "Vip Android Challenge", kojim smo motivisali domaće IT stručnjake za razvoj Android aplikacija sa lokalnom primenljivošću. Razvijamo i naše aktivnosti na polju korporativne društvene odgovornosti, kao što su projekat stipendiranja mladih talenata "Budi Vip student", novogodišnje donacije deci bez roditeljskog staranja i deci sa posebnim potrebama, a veoma smo aktivni i u obezbeđivanju donacija i podršci mnogim socijalnim grupama u Srbiji kroz samoinicijativne ili zajedničke aktivnosti. Ostvarujemo dobru komunikaciju i kroz integrisane kampanje i brojna sponzorstva, usmerena pre svega na mlade koji se afirmišu u oblasti sporta i kulture. Kroz aktivnu komunikaciju o mnogim značajnim pitanjima, realizujemo konstruktivnu diskusiju na korporativne teme, od izuzetnog značaja za razvoj tržišta i dobrobit krajnjih korisnika.

4. Jeste li već dodali PRiznanje u svoj CV ili portfolio kompanije?

Nagrada Društva za odnose s javnošću za najbolje korporativne komunikacije u prethodnoj godini je pre svega timski uspeh, na koji smo izuzetno ponosni. Naravno, ovo priznanje sa zadovoljstvom ističemo kao deo korporativnog ugleda.

5. Da li ste pratili rad kolega ili javnih institucija, da li biste Vi nekog predložili za PRiznanje?

Primećujemo da se na polju korporativnih komunikacija u Srbiji realizuje mnogo kvalitetnih i kreativnih aktivnosti, kao i da je oblast odnosa s javnošću kod nas u procesu stalnog razvoja i napretka. Velika konkurentnost prilikom odabira najuspešnijih u okviru PRijema ukazuje na brojne odlične projekte sa sjajnim rezultatima.

6. Da li imate neku poruku za one koji će ove godine prvi put konkurisati za PRiznanje ili razmišljaju da li to treba da učine?

PRijem je odlična prilika da vaše kolege i eksperti u oblasti komunikacija ocene vaš rad u protekloj godini. Upravo je to razlog zbog kojeg svakako preporučujemo da se prijavite, i dobijete stručno mišljenje o postignutim rezultatima. Odvažite se, i verujte u svoj i rad svog tima!

Prezentaciju pobedničkog rada možete preuzeti na sledećoj adresi:

http://www.pr.org.rs/upload/documents/Vip_KorporativneKomunikacije_PRijem09.pdf

Mini intervju prošlogodišnjih dobitnika PRiznanja - Miloje Sekulić

Mon, 12 Apr 2010 16:43:00 CEST

Društvo Srbije za odnose sa javnošću predstavlja prošlogodišnje dobitnike PRiZNANJA - Miloje Sekulić u kategoriji: Inovativna upotreba novih tehnologija- McCann Erickson Public Relations i Allen Carr’s Centar- Allen Carr’s Easyway to Stop Smoking.

1. Kada prođe uzbuđenje i euforija, šta ostaje od osećanja vezanih za nagradu koju ste dobili?
Zadovoljstvo i ponos. Zadovoljstvo jer je struka prepoznala kvalitet našeg rada a ponos jer je zaista sjajan osećaj biti proglašen za najboljeg u onome što radiš srcem.

2. Ovo je najviše priznanje struke. Ipak, da li nagrade u našem društvu i poslovanju pružaju pravu mogućnost za dodatni napredak i afirmaciju u poslu, da li ih dovoljno cene?
Nagrade su kruna poslovnog napora a svakako da nagrada stručne asocijacije koja se ove godine dodeljuje po trinaesti put predstavlja odličnu preporuku.

3. Šta se važno dogodilo u Vašem poslu od dodele PRiznanja?
Penetracija interneta u Srbiji je sa 1/4 došla na 1/3 uz razvoj nekoliko novih vrlo ozbiljnih veb lokacija i mislim da sada zaista nema više ni jednog opravdanja da se ovom kanalu komunikacije ne posvećuje pažnja koju zaslužuje. Projekti koje povremeno uočim govore da se razmišlja i počinje ozbiljnije da se radi u tom pravcu.
Moj sektor je u proteklih godinu dana i brojčano i kvalitativno ojačao a zanimljivo je da se u opisu našeg posla sve češće pojavljuje briga o prisustvu klijenata na društvenim mrežama i medijima i strateško planiranje njihove online komunikacije.

4. Jeste li već dodali PRiznanje u svoj CV ili portfolio kompanije?
Naravno, ako pogledate sekciju posvećenu E-PR sektoru na našem novom sajtu videćete da link vodi upravo ka sekciji o PRiznanju na sajtu DSOJ-a.

5. Da li ste pratili rad kolega ili javnih institucija, da li biste Vi nekog predložili za PRiznanje?
Sa zadovoljstvom pratim, posebno u oblasti interenta, ali pošto i ove godine ulazim u konkurenciju mislim da ne bi bilo korektno da odgovorim na ovo pitanje.

6. Da li imate neku poruku za one koji će ove godine prvi put konkurisati za PRiznanje ili razmišljaju da li to treba da učine?
Svakako da treba da konkurišu! Sam prolazak kroz proces kandidature je dragocen jer vas natera da stanete, zapitate se šta ste i kako uradili u protekloj godini i time gradite dobru osnovu za dalji i još bolji rad.

Prezentaciju pobedničkog rada možete preuzeti na sledećoj adresi: http://www.pr.org.rs/upload/documents/Allen%20Carrs%20Easyway%20To%20Stop%20Smoking%20Widget.pdf

Mini intervju prošlogodišnjih dobitnika PRiznanja - Maja Dželatović u ime kompanije Holcim

Mon, 12 Apr 2010 04:17:00 CEST

Društvo Srbije za odnose sa javnošću predstavlja prošlogodišnje dobitnike PRiZNANJA - Maja Dželatović u ime kompanije Holcim o pobedama u 2 kategorije: No budget kampanje - "Bezbednost i zdravlje na radu na gradilištima" i Integrisane kampanje - Kuća snova.

1. Kada prođe uzbuđenje i euforija, šta ostaje od osećanja vezanih za nagradu koju ste dobili?
Pre svega ostaje zadovoljstvo činjenicom da smo odlično obavili svoj posao, što su kolege iz struke prepoznale i nagradile. Činjenica da su nagrade pristigle u vreme krize, kada smo se svi suočavali sa nimalo optimističnim prognozama, učinila ih je dodatno ohrabrujućim i značajnim.

2. Ovo je najviše priznanje struke. Ipak, da li nagrade u našem društvu i poslovanju pružaju pravu mogućnost za dodatni napredak i afirmaciju u poslu, da li ih dovoljno cene?
Upravo je činjenica da predstavlja priznanje kolega iz struke, ono što ovoj nagradi obezbeđuje dodatni kredibilitet i značaj. Mnoštvo čestitiki i pohvala koje smo dobili za nas su pokazatelj da su ove nagrade imale odjeka u stručnoj javnosti. Nagrađeni projekti su izazvali veliko interesovanje naših kolega, što nas dovodi do zaključka da domaća PR struka zaista ceni ovo najrelevantnije i najznačajnije domaće priznanje u oblasti odnosa s javnošću.

3. Šta se važno dogodilo u Vašem poslu od dodele PRiznanja?
Ubrzo nakon što je domaća stručna javnost prepoznala kvalitet projekta sponzorstva Kuće snova, usledile su i internacionalne nagrade. Pre svega SABRE nagrada koja uživa veliki ugled u Severnoj Americi, gde se dodeljuje preko dve decenije. Ovo priznanje smo osvojili u kategoriji Construction and Development, u konkurenciji velikog broja projekata iz Evrope, Srednjeg Istoka i Afrike. Zatim je usledilo i najznačajnije svetsko priznanje u oblasti odnosa sa javnošću – IPRA nagrada, koju smo za pomenuti projekat osvojili u kategoriji Sponzorstva, i koja nam je uručena na svečanoj ceremoniji održanoj u Londonu, krajem 2009. godine.

4. Jeste li već dodali PRiznanje u svoj CV ili portfolio kompanije?
Naravno! Vrlo smo ponosni na ovu nagradu, imajući u vidu kredibilitet institucije koja je dodeljuje. Kao i mnoge naše kolege, izuzetno cenimo napore i nastojanje DSOJ—a da doprinese unapređenju domaće PR struke, da pomogne uvođenje i primenu najviših profesionalnih i etičkih standarda i podstakne saradnju i razmenu iskustava među PR profesionalcima u zemlji.

5. Da li ste pratili rad kolega ili javnih institucija, da li biste Vi nekog predložili za PRiznanje?
U ovom trenutku ne bih mogla nikoga da izdvojim, ali svakako pratim rad kolega iz struke i sa velikim zadovoljstvom primećujem značajan napredak, kako u pogledu idejnih rešenja, tako i u kvalitetu njihove implementacije.

6. Da li imate neku poruku za one koji će ove godine prvi put konkurisati za PRiznanje ili razmišljaju da li to treba da učine?
Ukoliko veruju u svoj projekat i zadovoljni su postignutim rezultatima, svakako treba da se prijave za PRiznanje. U slučaju da nagrada izostane, to ne treba shvatiti kao neuspeh, i naravno nipošto ne odustati u budućnosti. Konkurencija za sve kategorije PRiznanja je iz godine u godinu sve jača, kvalitet prijavljenih projekata je na vrlo visokom nivou, ali od toga ne treba ustuknuti, jer je to upravo ono što sve nas motiviše da pružimo svoj maksimum. Pri tom, ne treba zaboraviti da je ovo odličan način da jedni drugima prenesemo znanje i iskustvo, što je od neprocenjivog značaja za dalji razvoj PR struke u zemlji.

Prezentacije pobedničkih radova možete preuzeti na sledećim adresama:

No budget kampanje - "Bezbednost i zdravlje na radu na gradilištima": http://www.pr.org.rs/upload/documents/Holcim_BezbednostNaGradilistima_NoBudget.pdf

Integrisane kampanje - Kuća snova: http://www.pr.org.rs/upload/documents/Holcim_KucaSnova_IntegrisaneKampanje.pdf

Mini intervju prošlogodišnjih dobitnika PRiznanja - Kompanija Erste Bank a.d. Novi Sad

Thu, 08 Apr 2010 12:35:00 CEST

Društvo Srbije za odnose sa javnošću predstavlja prošlogodišnje dobitnike PRiZNANJA - Kompanija Erste Bank a.d. Novi Sad- EU Kancelarija Erste Banke u kategoriji Brend i marketing.

1. Kada prođe uzbuđenje i euforija, šta ostaje od osećanja vezanih za nagradu koju ste dobili?
Iskreno se radujemo dobijenoj nagradi, i profesionalno i privatno. Kada kompanija u kojoj radite dobije nagradu za projekat koji vodite, to svakako daje dodatni smisao poslu koji obavljate i predstavlja motivaciju za dalji rad.

2. Ovo je najviše priznanje struke. Ipak, da li nagrade u našem društvu i poslovanju pružaju pravu mogućnost za dodatni napredak i afirmaciju u poslu, da li ih dovoljno cene?
Ne nosi svaka nagrada istu težinu. Postati dobitnik relevantne i ugledne nagrade, kakva ova sigurno jeste, mislim da ipak ima pozitivan uticaj na to kako okruženje vrednuje kompaniju koja ju je dobila, kao i konkretni sektor u okviru kompanije.

3. Šta se važno dogodilo u Vašem poslu od dodele PRiznanja?
Osnovni posao EU kancelarije Erste Banke jeste da bude podrška klijentima u pogledu informisanja i apliciranja za korišćenje sredstava iz pretpristupnih fondova Evropske unije. Otkako smo dobili PRiznanje, desilo se nekoliko bitnih stvari u vezi sa približavanjem Srbije Evropskoj uniji, što je bitno za rad EU kancelarije – odblokiran je Prelazni trgovinski sporazum, Srbija je podnela kandidaturu za članstvo u EU, došlo je do vizne liberalizacije, Srbija je dobila dodatnih 100 miliona EUR makroekonomske pomoći...

4. Jeste li već dodali PRiznanje u svoj CV ili portfolio kompanije?
Naravno. Kao što je već rečeno, ovu nagradu i ja lično i kompanija u kojoj radim smatramo veoma relevantnom i ponosni smo što smo jedni od dobitnika.

5. Da li ste pratili rad kolega ili javnih institucija, da li biste Vi nekog predložili za PRiznanje?
U oblasti delovanja u sferi EU integracija, uključujući i segment promocije prema javnostima svih relevantnih promena koje na tom putu treba da se dese, smatram da je Milica Delević neprikosnovena.

6. Da li imate neku poruku za one koji će ove godine prvi put konkurisati za PRiznanje ili razmišljaju da li to treba da učine?
Poručila bih svima koji imaju dobre rezultate i uspešne projekte da ne budu lenji i da se prijave za nagradu. Što bude veća konkurencija kvalitetnih prijava, to će se stvari u oblasti odnosa s javnošću brže unapređivati.

Prezentaciju pobedničkog rada možete preuzeti na sledećoj adresi:

http://www.pr.org.rs/upload/documents/PR_EU.pdf

Mini intervju prošlogodišnjih dobitnika PRiznanja - U.S. Steel Serbia

Thu, 01 Apr 2010 15:30:00 CEST

Društvo Srbije za odnose sa javnošću predstavlja prošlogodišnje dobitnike PRiZNANJA - Kompanija U.S. Steel Serbia - Klub samohranih majki Smedereva u kategoriji Korporativna društvena odgovornost.

1. Kada prođe uzbuđenje i euforija, šta ostaje od osećanja vezanih za nagradu koju ste dobili?
Nakon dobijanja ovako prestižnog priznanja, ostaje pre svega još veća motivacija i volja kod svih članova tima da se nastavi i još više unapredi nagrađeni projekat. Opredeljenje kompanije U. S. Steel Serbia kada je u pitanju Društvena odgovornost jeste dugoročnost svih naših projekata, njihova nadgradnja i kontinuirano praćenje.

Dobijanje ovog priznanja u isto vreme je i naša obaveza prema struci da naši sledeći projekti budu još kreativniji, usmereni ka onima kojima je pomoć zaista neophodna, ali i da utičemo da se tradicija Društvene odgovornosti širi i na druge kompanije i naše kolege.

Da podsetim, kompanija U. S. Steel Serbia dobila je nagradu "PRiznanje" za korporativnu društvenu odgovornost za projekat "Klub samohranih majki Smedereva", koji je formiran 2007. godine na inicijativu supruga američkih menadžera koji su tada radili u U. S. Steel Serbia.

2. Ovo je najviše priznanje struke. Ipak, da li nagrade u našem društvu i poslovanju pružaju pravu mogućnost za dodatni napredak i afirmaciju u poslu, da li ih dovoljno cene?
Iako je oblast Korporativne društvene odgovornosti kod nas u začetku, primećuje se sve veći napredak.
Ovaj napredak se pre svega ogleda u povećanju osetljivosti medija i spremnosti da izveštavaju i samim tim daju podršku dobrim društveno odgovornim projektima kompanija.
Takođe, primećujem da je sve veća informisanost ljudi o važnosti, kako korporativne, tako i lične odgovornosti dovela do povećanja svesti o značaju brige pojedinca o životnoj sredini, bezbednosti na radu, pomoći najugroženijima..., a to i jeste krajnji cilj kojem svi mi težimo – da imamo odgovorne kompanije, koje stvaraju odgovorene pojedince, koji stvaraju – odgovorno društvo!

3. Šta se važno dogodilo u Vašem poslu od dodele PRiznanja?
Kao što sam već rekao, nagrada nas je podstakla da dalje razvijamo i nadgrađujemo nagrađeni projekat – Klub samohranih majki Smedereva. Tako smo početkom novembra promovisali Kuvar samohranih majki Smedereva "Taste of Serbia" (Ukusi Srbije) koji je naišao na nepodeljenju podršku javnosti i veliko interesovanje medija.
Naše samohrane majke iz Kluba u Smederevu postale su vidljive u javnosti, u medijima – i pred sobom, što je bio jedan od ciljeva koji smo postavili na samom početku rada na ovom projektu.
Takođe, ova vidljivost u javnosti kod njih je probudila želju da i one same, kao što primaju pomoć drugih, na svoj način pomognu onima kojima je pomoć potrebna. Jedna od njihovih inicijativa je npr. bila da se hrana sa promocije kuvara Samohranih majki, koju su same spremile, donira udruženju "Banka hrane" za potrebe Prihvatilište za odrasle u Beogradu.
Pored toga što Sektor za odnose sa javnošću kompanije U. S. Steel Serbia i dalje daje podršku razvoju Kluba samohranih majki, započeli smo i neke nove projekte, koji pružaju mogućnost za promociju društvene odgovornosti u zajednici u kojoj poslujemo. Jedna od akcija na koju smo posebno ponosni jeste razvoj projekta VOLUNTARIZAM među zaposlenima u U. S. Steel Serbia.

4. Jeste li već dodali PRiznanje u svoj CV ili portfolio kompanije?
Nagrada Društva Srbije za odnose s javnošću "PRiznanje" je odmah zauzela značajno mesto u portfoliu kompanije U. S. Steel Serbia i svim korporativnim sredstvima komunikacije. Projekat Klub samohranih majki Smedereva rado predstavljamo na stručnim okupljanjima, prezentacijama kompanije, predavanjima i konferencijama na kojima još jednom dobijamo potvrdu da je nagrađeni projekat vredan i zaslužuje da bude nastavljen.

5. Da li ste pratili rad kolega ili javnih institucija, da li biste Vi nekog predložili za PRiznanje?
U. S. Steel Serbia pomno prati sve što se dešava na polju Korporativne društvene odgovornosti u našoj zemlji. Postoji veliki broj kompanija koje slobodno možemo nazvati liderima u ovoj oblasti, koje zaslužuju PRiznanje.

6. Da li imate neku poruku za one koji će ove godine prvi put konkurisati za PRiznanje ili razmišljaju da li to treba da učine?
Svakako da svi koji smatraju da imaju kvalitetan i originalan projekat treba da konkurišu. Bez obzira na to da li će njihov projekat osvojiti nagradu ili ne, oni se samim svojim učešćem izdvajaju kao kompanija koja je u protekloj godini dosta radila na komunikaciji i odnosima sa javnošću.
Oni razvijaju svest i šire dobar glas o svojim projektima među kolegama i stručnjacima iz ove oblasti i povećavaju mogućnost da ih oni podrže u budućim naporima. Jer, iako smo konkurenti prilikom dodele nagrada, struka je solidarna u naporu da se promovišu dobre ideje i doprinese razvoju društva. Zato sve CSR projekte kompanija doživljavam kao zajedničko nastojanje da se reše mnogi društveni problemi, i to predstavlja snagu preobražaja društva.

Prezentaciju pobedničkog rada možete preuzeti na sledećoj adresi:

http://www.pr.org.rs/upload/documents/Klub%20samohranih%20majki%20Smedereva%20-%20KORPORATIVNA%20DRUSTVENA%20ODGOVORNOST.pdf