Jedan od živih dokaza za to da dobar humor u Srbiji živi i ima budućnost, Zoran Kesić, gerilski napadač realne parodije s kojom se svakodnevno susrećemo, kao oružje koristi isključivo satiru i kvalitetan humor. Zahvaljujući njemu i njegovom timu, domaća televizijska publika svake nedelje dobija optimalnu dozu zdravog, konstruktivnog humora - u trajanju od 24 minuta.

Iako ga, prvenstveno zbog skečeva u ranijim televizijskim programima koje je vodio i uređivao, mnogi smatraju glumcem i voditeljem, Kesić konstantno pokušava da razjasni ljudima da nije glumac. Pa i vaši čitaoci sebi ponekad pripreme kajganu, pa ih to ne čini kuvarima, objasnio je Kesić uoči razgovora za Playboy.

PLAYBOY: Jednom prilikom izjavio si da se svi najviše smejete nekim izjavama koje ste morali da izbacite iz emisije 24 minuta, radi opšte korektnosti. Šta si poslednje izbacio?

KESIĆ: Nekome je palo na pamet da pitamo Žiku Todorovića da li je i dalje u kontaktu sa ovima iz EKV-a. Crni humor. Sam predlog nije bio za ozbiljno razmatranje. Naravno da to nikada ne bih izgovorio. Nije svaka šala smešna, niti je za televiziju.

PLAYBOY: Ako su seljaci koji prodaju na pijaci odavno priznati kao rizničari ozbiljnih aforizama, kome je namenjen banalan humor? Poslednjih desetak i više godina teško je ne primetiti trend humorističkih programa koji se mahom svode na prepričavanje viceva. Da li on uopšte mora da postoji?

KESIĆ: Banalan humor, kao i banalna muzika, banalne televizijske serije, banalni šou-programi i ostali banalni sadržaji namenjeni su samo jednoj stvari: da na jednostavan, jeftin, a efikasan način pridobiješ pažnju onog sloja publike koja nema naročito visoke prohteve. To doživljavam kao ambalažu. Što je šarenija i transparentnija, kupac će je lakše uočiti i posegnuti za njom. Zadivljen svetlucavim celofanom, neće ni primetiti da je umesto čoko bananice upravo pojeo g...o. I nije kriv narod što jede g...a. Krivi su ovi što ih lepo upakuju, pa još i mašnicu vežu.

Svi mi koji razlikujemo s...nje od čokolade imamo moralnu obavezu da ukažemo na ovaj fenomen i animiramo narod, da istim tim go...ma namaže sve one koji mu ih godinama poturaju na tanjiru.

PLAYBOY: S uređivačkim receptom koji neretko obuhvata red prozivanja Stefanovića, red Artemija, red Nikolića, ali naravno, Vučiću svaka čast, svaki prosečan Srbin mora da se zapita: ko ti čuva leđa? Imaš li neku specijalnu jedinicu za čuvanje leđa?

KESIĆ: Leđa mi čuva, kako vreme odmiče, sve moćnija i moćnija sila. Sila na koju je, u početku dok je još bila slabašna, mlada i zelena, možda i moglo da se udari. Ali sada kada je u naletu, puna snage i samopouzdanja, bio bi blesav svako ko bi to pokušao.

Ceo intervju pročitajte u štampanom izdanju srpskog Playboya.

www.playboy.rs

Golin-
Takovska 45
11000 Beograd
Tel: +381 11 3391010
Web: www.golin.com/rs
Kontakt:
Milica Šćekić
Funkcija: Account Manager
Email: smilica@golin.com

Teme koje će se obrađivati na novinarskoj radionici su: oblici novinarskog izražavanja - faktografski, beletristički i analitički, vest, izveštaj, intervju, reportaža, karakteristike TV žanrova. Prijave do 10. maja.

Gradska opština Obrenovac
Vuka Karadžića 74
Tel: 011 / 8726 400
Web: www.obrenovac.rs

1. Kada prođe uzbuđenje i euforija, šta ostaje od osećanja vezanih za nagradu koju ste dobili?
Nakon dobijanja ovako prestižnog priznanja, ostaje pre svega još veća motivacija i volja kod svih članova tima da se nastavi i još više unapredi nagrađeni projekat. Opredeljenje kompanije U. S. Steel Serbia kada je u pitanju Društvena odgovornost jeste dugoročnost svih naših projekata, njihova nadgradnja i kontinuirano praćenje.

Dobijanje ovog priznanja u isto vreme je i naša obaveza prema struci da naši sledeći projekti budu još kreativniji, usmereni ka onima kojima je pomoć zaista neophodna, ali i da utičemo da se tradicija Društvene odgovornosti širi i na druge kompanije i naše kolege.

Da podsetim, kompanija U. S. Steel Serbia dobila je nagradu "PRiznanje" za korporativnu društvenu odgovornost za projekat "Klub samohranih majki Smedereva", koji je formiran 2007. godine na inicijativu supruga američkih menadžera koji su tada radili u U. S. Steel Serbia.

2. Ovo je najviše priznanje struke. Ipak, da li nagrade u našem društvu i poslovanju pružaju pravu mogućnost za dodatni napredak i afirmaciju u poslu, da li ih dovoljno cene?
Iako je oblast Korporativne društvene odgovornosti kod nas u začetku, primećuje se sve veći napredak.
Ovaj napredak se pre svega ogleda u povećanju osetljivosti medija i spremnosti da izveštavaju i samim tim daju podršku dobrim društveno odgovornim projektima kompanija.
Takođe, primećujem da je sve veća informisanost ljudi o važnosti, kako korporativne, tako i lične odgovornosti dovela do povećanja svesti o značaju brige pojedinca o životnoj sredini, bezbednosti na radu, pomoći najugroženijima..., a to i jeste krajnji cilj kojem svi mi težimo – da imamo odgovorne kompanije, koje stvaraju odgovorene pojedince, koji stvaraju – odgovorno društvo!

3. Šta se važno dogodilo u Vašem poslu od dodele PRiznanja?
Kao što sam već rekao, nagrada nas je podstakla da dalje razvijamo i nadgrađujemo nagrađeni projekat – Klub samohranih majki Smedereva. Tako smo početkom novembra promovisali Kuvar samohranih majki Smedereva "Taste of Serbia" (Ukusi Srbije) koji je naišao na nepodeljenju podršku javnosti i veliko interesovanje medija.
Naše samohrane majke iz Kluba u Smederevu postale su vidljive u javnosti, u medijima – i pred sobom, što je bio jedan od ciljeva koji smo postavili na samom početku rada na ovom projektu.
Takođe, ova vidljivost u javnosti kod njih je probudila želju da i one same, kao što primaju pomoć drugih, na svoj način pomognu onima kojima je pomoć potrebna. Jedna od njihovih inicijativa je npr. bila da se hrana sa promocije kuvara Samohranih majki, koju su same spremile, donira udruženju "Banka hrane" za potrebe Prihvatilište za odrasle u Beogradu.
Pored toga što Sektor za odnose sa javnošću kompanije U. S. Steel Serbia i dalje daje podršku razvoju Kluba samohranih majki, započeli smo i neke nove projekte, koji pružaju mogućnost za promociju društvene odgovornosti u zajednici u kojoj poslujemo. Jedna od akcija na koju smo posebno ponosni jeste razvoj projekta VOLUNTARIZAM među zaposlenima u U. S. Steel Serbia.

4. Jeste li već dodali PRiznanje u svoj CV ili portfolio kompanije?
Nagrada Društva Srbije za odnose s javnošću "PRiznanje" je odmah zauzela značajno mesto u portfoliu kompanije U. S. Steel Serbia i svim korporativnim sredstvima komunikacije. Projekat Klub samohranih majki Smedereva rado predstavljamo na stručnim okupljanjima, prezentacijama kompanije, predavanjima i konferencijama na kojima još jednom dobijamo potvrdu da je nagrađeni projekat vredan i zaslužuje da bude nastavljen.

5. Da li ste pratili rad kolega ili javnih institucija, da li biste Vi nekog predložili za PRiznanje?
U. S. Steel Serbia pomno prati sve što se dešava na polju Korporativne društvene odgovornosti u našoj zemlji. Postoji veliki broj kompanija koje slobodno možemo nazvati liderima u ovoj oblasti, koje zaslužuju PRiznanje.

6. Da li imate neku poruku za one koji će ove godine prvi put konkurisati za PRiznanje ili razmišljaju da li to treba da učine?
Svakako da svi koji smatraju da imaju kvalitetan i originalan projekat treba da konkurišu. Bez obzira na to da li će njihov projekat osvojiti nagradu ili ne, oni se samim svojim učešćem izdvajaju kao kompanija koja je u protekloj godini dosta radila na komunikaciji i odnosima sa javnošću.
Oni razvijaju svest i šire dobar glas o svojim projektima među kolegama i stručnjacima iz ove oblasti i povećavaju mogućnost da ih oni podrže u budućim naporima. Jer, iako smo konkurenti prilikom dodele nagrada, struka je solidarna u naporu da se promovišu dobre ideje i doprinese razvoju društva. Zato sve CSR projekte kompanija doživljavam kao zajedničko nastojanje da se reše mnogi društveni problemi, i to predstavlja snagu preobražaja društva.

Prezentaciju pobedničkog rada možete preuzeti na sledećoj adresi:

http://www.pr.org.rs/upload/documents/Klub%20samohranih%20majki%20Smedereva%20-%20KORPORATIVNA%20DRUSTVENA%20ODGOVORNOST.pdf

Društvo Srbije za odnose s javnošću
Resavska 31
11000 Beograd
Tel: +381 11 32 444 37
Email: drustvo@pr.org.rs
Web: www.pr.org.rs
Kontakt:
Tijana Varagić
Funkcija: Sekretar DSOJ
Mob: 063/70 30 172
Email: drustvo@pr.org.rs

Kako kaže Milijanović, pred njim je veliki posao od koga ne beži. Sama institucija Šahovskog saveza Srbije je poslednjih godina zapuštena, živelo se samo od obećanja, ali i tome je morao doći kraj. Tačnije, pred Milijanovićem je novi početak.

Kancelarija Šahovskog saveza Srbije u Nušićevoj ulici, prema najavama novog predsednika, biće otvorena za sve šahiste i šahovske radnike svakog radnog dana.
– Ovo je poziv svima da dođu i iznesu sve probleme i primedbe - jasan je Milijanović. – Garantujem da niko neće otići bez odgovora.

Šahovski savez Srbije
Nušićeva 25/II
11000 Beograd
Tel: +381 11 3344 172
Web: www.serbiachess.net

- Svi su se sa svima sreli, videli ste da se situacija poboljšava i u parlamentu, veliki sukobi su olabavili. U kontaktu su i Koštunica i Nikolic - tvrdi Ilić.

On dodaje da je objektivna situacija takva da je Tomislav Nikolić trenutno najjači, iako to možda nekima u opoziciji smeta, ali da se ne može čekati da produ godine i da se stanje na političkoj sceni Srbije promeni.

- Kome je lepo, na sledečim izborima glasaće za Borisa Tadića i njegov tim. Oni koji su nezadovoljni, staće svi zajedno na drugu stranu. Oni koji su ni tamo ni ovamo, a sami ne mogu da pobede, samo će da budu smetalo, ili za potkusur - ako Tadiću zapne da ih zatraži, ili ako nama zapne da eventualno zatražimo podršku od njih. Narod će kazniti one koji neće da se ujedine - poručuje Ilić.

Na pitanje kako se sada zdravstveno oseća, lider NS odgovara da je imao teške povrede mozga, ali da je sad odlično, da se brzo oporavio posle operacije i da radi više nego ikada. Dodaje i da se neće vakcinisati protiv svinjskog gripa, i kaže:

- Ne bih uzeo Miškovićevu vakcinu, pa da mi kažu "umrećeš sutra". Ta vakcina je toliko mutna da mi je muka od toga.

Pharos - Izdavačko - trgovačko preduzeće doo
Trg Nikole Pašića 7/1
11000 Beograd
Tel: 011 3285-436
Fax: 011 3283-259
Web: www.nedeljnitelegraf.co.rs

Kako vidiš sebe i muziku koju praviš u budućnosti?
Kao umetnika koji je otvoren za mnogo pravaca i vrsta muzike, ali koji i dalje ima prepoznatljiv lični pečat kada stvara ili svira.

Šta te je nagnalo da počneš da se baviš live actom?
Jednog dana 2001. godine neko me pitao mogu li da nastupim live i pre nego što sam razmislio, rekao sam: "Da, naravno", iako to nikad pre nisam radio. Ostalo je istorija.

I dalje mnogo nastupaš u sopstvenoj zemlji, Holandiji. Kako izgleda vratiti se tamo svaki put? Osećaš li neku posebnu odgovornost prema ljudima koji te poznaju i slušaju još iz vremena kada nisi bio popularan kao danas?
Holandija je sjajno mesto za žurke, jer imamo zaista dobro razvijenu muzičku scenu i ljudi su otvoreni za sve vrste stilova i izražaja. Mada, mislim da ljudi koji su me slušali na početku, više ne izlaze u klubove toliko, ali zato postoji, kao i svugde, mlada generacija slušalaca koji podjednako vole muziku.

Da li inspiraciju pronalaziš u muzici koju slušaš, ili onoj koju puštaš, ili negde drugo?
Inspiracija dolazi odsvakud, ponekad sa plesnog podijuma, ponekad iz reakcije ljudi na neku pesmu, ponekad iz seta nekog drugog DJ-a. Ponekad sam inspirisan vremenom, godišnjim dobima…

Prema tvom dosadašnjem iskustvu, gde ljudi najviše cene i vole ovu vrstu muzike?
Ljudi vole muziku gde god da odete, ali svi na različite načine. I ta činjenica čini moj posao tako dinamičnim i lepim. Jako volim nastupati u Poljskoj, na primer, tamo sam skoro bio prvi put i sreo mnoštvo ljudi koji zaista poznaju i istinski vole ono što radimo. I Japan je neverovatan!

Šta možeš da savetuješ mladim producentima? Šta muziku čini kvalitetnom?
Originalnost. Toliko je mladih stvaralaca koji se jako trude da zvuče kao neko od njihovih uzora, poznatih i popularnih muzičara. To je dobra vežba, ali nikad nije formula za uspeh ili kvalitet. Moj savet je – eksperimentišite i naporno radite. A, usput, i malo talenta dobro dođe.

Nekoliko reči o Aleksandru Kovalskom, sa kojim nastupaš u Tuzli?
Poznajem ga zaista dugo, i on je bio tu kada sam prvi put nastupio live. I tada smo svirali zajedno, a od te noći smo zaista dobri prijatelji. On je sjajan muzičar, podjednako talentovan i kao producent i kao izvođač.

Znaš li ponešto o BiH ili sceni u našoj zemlji?
Ne mnogo, ali zaista imam velika očekivanja. Nadam se da svi jako volite i razumete muziku, da uživate u njoj i da se veselite žurci koliko i ja.

KULporter

Banja Luka
Web: www.kulporter.com

2. Kakvi su bili tvoji blogging počeci?
Život u novoj veoma atraktivnoj sredini mi je doneo masu kvalitetnih doživljaja koje sam putem emaila opisivao svojim ortacima i familiji u Srbiji. Sticajem okolnosti skoro niko nije adekvatno odgovarao na moja elektronska pisma pa sam prestao da ih šaljem. Ali sam nastavio da ih pišem. Vremenom sam stis’o petlju da objavim svoj prvi tekst… Ostalo je legenda.

3. Tvoja poruka blogerima i ostalim (potencijalnim) posetiocima BlogOpena?
Ko igra za raju zanemaruje taktiku. Pišite iz srca.

Blogopen.eu

Web: www.blogopen.eu

2. Kakvi su bili tvoji blogging počeci?
Verovatno kao i svaki drugi u to vreme, napravio sam account, pisao sam nešto, nisam baš bio siguran šta radim, bilo je i pomalo naivno. Ovo se dešavalo negde 2005 a ideja je bila da kreiram kanal na kome će se razmenjivati informacije i stavovi mojih kolega sa postidplomskih studija iz komunikacija.
Ali, kao što obično stvari ne ispadnu kako planiraš, sada je komunikacii.net blog sa dva autora i 1300 postova iza sebe. To je blog koji nama nosi motivaciju za konitnuiranu profesionalnu nadogradnju i praćenje trendova i događaja iz oblasti medija, a pre svega novih medija. I da ne zaboravim, indirektno blog nam je doneo i puno angažmana, pozitivni publicitet i svakako puno novih prijateljstava.

3. Tvoja poruka blogerima i ostalim (potencijalnim) posetiocima BlogOpena?
Kao i za ostale stvari u životu mora se biti uporan. Znati cilj i kontinuirano raditi ka njegovom ostvarivanju. Što se tiče blogosfere konkretno, mora se i preporučiti da se bude prisutan na svim mogućim mestima. Mora se biti prisutan na blogu, Facebooku, Twitteru, Youtube-u… Danas, onaj koji kreira poruku ne bira gde će ga publika čitati, već obratno. Danas publika bira kanal sa koga će primati infomacije.

Ako želite imati publiku mora vas imati na što više kanala.

Blogopen.eu

Web: www.blogopen.eu

Miloš Petrović i ja ćemo ćaskati na temu odnosa između PR-a i blogera. "To Do!" i "Don’t" fazon i zašto je i jednim i drugima bitno i korisno da lepo sarađujemo. Nećemo imati neku prezentaciju nego ćemo listati naše postove.

2. Kakvi su bili tvoji blogging počeci?

E sad kad bi se setio kada je to bilo ali recimo neka jesen 2005.
Sedim na nekoj klupi potpuno ophrvan poslom jer sam upravo pustio novi broj magazina u štampu. To je bio "e-magazin". Štampano izdanje koje je na žalost mnogih ukinuto prošle godine.

Pominjem ga jer su neki od prvih tekstova o blogovima od nas objavljeni upravo u njemu još 2003. a zanimljivo je i da je Marko Bijelić mungos svoj Biznisblog (prodao ga je pre oko godinu dana) pokrenuo dok je pripremao seriju tekstova za nas o biznis strani blogovanja. Elem sedim tako i razmišljam o lepim stvarima u životu pa iz toga nastane "Dnevnik hedoniste". Po učestalosti objava na njemu vidi se koliko mi je život tada bio .. hedonistički.

Onda je nekako paralelno sa promenama koje su mi se desile u životu došlo do poketanja VEZa bloga. Pa smo krenuli poletno, pa nas je izdao hosting, pa… To je kolektivni blog male konsultantske agencije VEZa koju sam osnovao sa drugarima pre više od pet godina. Danas je upravo pušten 200 post. Za budućnost ćemo videti.

3. Tvoja poruka blogerima i ostalim (potencijalnim) posetiocima BlogOpena?

Mir i ljubav među ljudima celog sveta.
Dobro zezanje i tradicionalno sjajan roštilj posetiocima BO09.

Blogopen.eu

Web: www.blogopen.eu

Tema predavanja biće Međunarodna godina astronomije, Internet akcija "Počni da otkrivaš svemir" koja je tim povodom organizovana i trenutna dostupnost sadržaja iz astronomije na Internetu.
Ipak, mi astronomi smo čudni ljudi, u stanju da satima gledamo u bele tačkice rasute po nebeskom svodu ili šarene fotografije na monitorima naših računara. Biće ovo i zgodna prilika za kratko putovanje i upoznavanje sa svetom koji je tamo negde daleko. Dođite, zauzmite svoja mesta, vežite se i krećemo na dalek put.

Kakvi su bili tvoji blogging počeci?

Ne bih o tome pričao u prošlom vremenu. Smatram da ako neki posao stvari želite dobro da radite na sebe uvek morate da gledate kao na početnika. Jedini način da posao uradite kvalitetno je da ga radite kao i prvi put. Kada posao, a naročito pisanje, pređe u rutinu najčešće kvalitet izostane.
Pravi početak bio je davno, pre desetak godina. Tada se nije zvao blog, ali suština je ostala ista, promenjeno je samo ime. Lepo je pisati kada znate da će ono što napišete nekome otkriti tajne jednog nepoznatog sveta (iz bajke).

Tvoja poruka blogerima i ostalim (potencijalnim) posetiocima BlogOpena?

Blogovi su super mesto, pišete šta želite i kako želite. To će se nekome svideti, nekome neće, ali zar je to važno? Ne živite i ne pišete zbog drugih već zbog sebe.
Dođite, vidite i uživajte. Odlično mesto za druženje, upoznavanje starih i novih prijatelja, razmenu iskustva i ideja. Ako niste bloger, isto dođite, postaćete.

Blogopen.eu

Web: www.blogopen.eu