Tokom te međunarodne posete, razmenjena su iskustva i predstavljeni interesi i planovi grada Kragujevca, pre svega, u oblasti obnove i regeneracije Vojno-tehničkog zavoda „Knežev arsenal", a model revitalizacije starih industrijskih kompleksa u finskim gradovima može biti dobar primer za to.

„Prilikom realizacije vrlo kompleksnog projekta obnove „Kneževog arsenala" od izuzetnog značaja su iskustva razvijenih država i gradova, koji su već okončali proces revitalizacije starih industrijskih kompleksa. Obišli smo grad Tampere, koji ima puno sličnosti sa našim Kragujevcem i sagledali njihova iskustva u procesu obnove industrijskog nasleđa. U tom gradu smo obišli revitalizovani kompleks Tampela, u okviru kojeg se nalaze industrijski objekti sagrađeni početkom i sredinom 19. veka, koji neodoljivo podseća na naš Vojno-tehnički zavod. Takođe, obišli smo i rekonstruisanu staru proizvodnu halu firme Valmet transformisanu u moderan i reprezentativan poslovni prostor iste kompanije. U Helsinkiju smo posetili staru fabriku kablova Kaapellitehdas, revitalizovani objekat od preko 50.000 kvadrata koju sada ispunjavaju sadržaji različite prirode i namene. Finski gradovi Helsinki i Tampere mogu da posluže kao odličan primer za stavljanje u funkciju „Kneževog arsenala" i o tome smo razgovarali sa stručnjacima koji su radili na realizaciji ovih projekata", naglasio je Boris Kovačević.

Tampere, treći grad po veličini u Finskoj i Kragujevac imaju dosta toga zajedničkog. Pored toga što je univerzitetski centar i broji oko 220.000 stanovnika, Tampere je poznat i kao mesto gde je stvarana industrija. Nakon što je vremenom prestala potreba za takvom proizvodnjom tekstila, ceo industrijski kompleks Tampela je, zadržavajući isti stil i izgled spolja, dobio potpuno nove namene i sadržaje. Sada se u starim, ali revitalizovanim industrijskim objektima nalaze muzeji, pozorišta, kao i poslovni prostori, novinske agencije, restorani, galerije.

Domaćin Borisu Kovačeviću bio je Bratislav Tošković, naš čuveni arhitekta, koji već 30 godina radi u Finskoj, i autor je velikog broja objekata, među njima i već pomenuti Valmet, a želja mu je da ta iskustva iz Finske prenese i implementira u Srbiji. „Tokom razgovora razmatrali smo mogućnosti kako da Kragujevac privuče finske investicije i implementira evropske standarde, kada su u pitanju revitalizacija industrijskog nasleđa i primena inovacija u funkcionisanju pametnog grada i rešavanju ekoloških problema", istakao je Bratislav Tošković.

Kovačević je izrazio zahvalnost svom domaćinu gospodinu Bratislavu Toškoviću, kao i Putte Huima, arhitekti i Antti Rannisto, service dizajneru u firmi Solita, što su izdvojili vreme da podele svoja iskustva u obnovi stare fabrike kablova Kapelli u Helsinkiju i čak pripremili prezentaciju specijalno za ovu priliku. Pored Kovačevića, delegaciju Kragujevca u Finskoj činila je i prof. dr Jelena Atanasijević, kao predstavnik Univerziteta u Kragujevcu, koji takođe aktivno učestvuje u procesu obnove VTZ-a.

Podršku za ideju revitalizacije "Kneževog arsenala" dao je ambasador Srbije u Finskoj Saša Obradović, koji je za delegaciju iz Kragujevca priredio večeru.

Eminent Communications
Serdar Janka Vukotića 2
11090 Beograd
Tel: +381 (0) 63 7704 876
Email: emina@eminentkomunikacije.rs
Web: www.eminentkomunikacije.rs
Kontakt:
Emina Ferizović
Funkcija: CEO
Tel: +381 (0) 63 7704 876
Email: emina@eminentkomunikacije.rs

U Finskoj deca imaju školski odmor od 15 minuta, na svakih sat vremena. Poznato je da Finska ima jedan od najboljih obrazovnih sistema u svetu, jer se još od 60-ih trudi da svakom detetu obezbedi jednaku šansu za napredovanje.

Koje su prednosti finskog obrazovnog sistema?

Osim toga što u Srbiji odmori znatno kraće traju, postoji niz razlika između srpskog i finskog školstva. U Finskoj je obrazovanje besplatno kao i u Srbiji, ali su razredi manji. Finci, do detetove sedme godine, mnogo vrednuju dečiju igru i vreme provedeno napolju. Taj princip važi i kad dete krene u školu, zbog toga deca provode u proseku 75 minuta na školskom odmoru svakog dana. Oni smatraju da je odmor proveden u igri ključan za bolju koncentraciju i učenje.

- Moji učenici su posle odmora od 15 minuta ušli u učionicu skačući, ali bi tokom časova bili više fokusirani na gradivo - ističe američki nastavnik u Finskoj Tim Voker, u članku za "Atlantik".

U drugim državama školski odmor se sve više skraćuje. Pored ograničavanja vremena namenjenog školskom odmoru svakog dana, neke škole zadržavaju učenike i posle časova kako bi ih kaznili zbog lošeg ponašanja.

- Odmori su veoma važni, ali je bitno i to što su deca preopterećena težinom školske torbe, brojem časova u toku dana i fakultativnom nastavom - kaže učiteljica Zorica D. i dodaje da je za taj uzrast sasvim dovoljno tri časa u toku dana, kao što je bilo nekad.

Deca u Srbiji u prvom i drugom razredu imaju po 5 časova dnevno.

- Kada bi deca manje vremena provodila u školi, bila bi više koncentrisana na časovima - ističe ova prosvetna radnica.

Fizička aktivnost može da poboljša moždane funkcije tako što povećava količinu kiseonika koja ide u mozak. Igranje na igralištu bi takođe moglo doprineti povećanju nivoa fizičke spremnosti kod učenika. Gojaznost bi bila smanjena podsticanjem dece da učestvuju u fizičkim aktivnostima kod kuće i u školi.

Detaljnije o ovoj temi: http://pino-toys.rs/sjajan-nacin-na-koji-finska-odrzava-nivo-koncentracije-dece-u-skoli/

JAMAX M
Bulevar oslobođenja 17
32000 Čačak
Tel: +381 10 313 777
Email: office@jamaxm.rs
Web: www.jamaxm.rs

Konkurs je otvoren za sve umetnike. Prihvataju se sve tradicionalne tehnike Art Printa i metode štampe. Svaki umetnik može da ponudi najviše 3 komada grafičkog dela stvorenog od 2007 - 2010. Rok za konkurisanje je 15. maj 2010. godine.

ULUS
Knez Mihajlova 37
11000 Beograd
Tel: +381-11-2623-128
Email: ulus.galerija@nadlanu.com
Web: ulus-art.org