Objavljeno je preko 320 tekstova na brojne teme, pokrenute su mnoge uspešne saradnje među blogerima koji su učestvovali u ovom projektu, a domaća blogosfera je nastavila da se razvija, osavremenjuje i osnažuje, postavljajući blog kao jednu od najčitanijih formi i na prostorima zemalja učesnica projekta.

Iskustvo stečeno na projektu Coca-Cola Bloggers Network Adria potvrdilo je značaj digitalnih komunikacija u domenu savremenog poslovanja i nastavilo se kroz kontinuiranu saradnju sa blogerima i vlogerima iz svih sfera na najvažnijim projektima i kampanjama Coca-Cola sistema. Upravo je uključivanje članova online zajednice omogućilo da ovakav model i pristup komunikaciji sa potrošačima postane standard u Coca-Cola sistemu koji se uspešno primenjuje na brojnim drugim projektima.

Bloggers Network
Rajka Mamuzića 6
21000 Novi Sad
Email: kontakt@bloggersnetwork.org.rs
Web: www.bloggersnetwork.org.rs

Sada je pravi trenutak za detoks vašeg tela i uma

Možda će vas čuditi što ovakav naslov čitate na mom blogu. U svojim tekstovima ja uvek naglašavam koliko je važno da konstantno radimo na sebi i da se prilagođavamo promenama koje nam život donosi.

Učimo i menjamo se dok smo živi.

Priznaću vam, takav naslov sam delimično stavila i da bih vas zaintrigirala i naterala da pročitate sve što ovim povodom imam da vam kažem.

KAKO TO DETINJSTVO UTIČE NA KVALITET NAŠEG ODRASLOG ŽIVOTA?

Još je Frojd pričao o tome kako se naša ličnost formira u prvih 5 godina života. Ta teorija danas je delimično prevaziđena, jer nije “sve gotovo” kada prođe naš 5. rođendan. Međutim, zadržana je ideja o tome da su prve godine života izuzeno važne za građenje našeg ponašanja, navika i odnosa prema ljudima i životu.

Ulaganje u rani razvoj je praktično najbolja investicija koju možemo imati da dođemo do funkcionalnog pojedinca i zdravog društva.

To je primetio na primer Novak Đoković koji sa svojom Fondacijom ulaže u brojne projekte vezane upravo za rani razvoj.

Kao profesionalac koji radi sa mladima takođe naglašavam važnost ulaganja u aktivnosti koje se tiču prvih godina života. U našoj državi se nažalost uglavnom bavimo problemima mladih u pubertetu ili kod ljudi u odraslom dobu.

Nije nemoguće ni tada rešiti neke probleme, ali:

Uvek je lakše vatru gasiti dok još iskri, nego kad se već rasplamsala!

I dok tako čekamo da se dese neke globalne promene oko nas, hajde da vidimo na šta to kao pojedinci možemo obatiti pažnju i učiniti da odrasli život nama i našoj deci bude što lagodniji.

Karakter i temperament – da li na njih možemo uticati?

Temperament je deo nasleđa koje dobijamo po rođenju, dok je karakter nešto što se uči.

Temperament je u stvari način na koji emocionalno reagujemo.

Da li je osoba impulsivna i teško kontroliše afekte, ili je mirna i retko izražava osećanja – to sve zavisi od temperamenta.

Ako je neko sklon optimizmu, a neko opet stalno tugaljiv i lošeg raspoloženja – to je opet sve zbog temperamenta.

Da li se to može menjati? Pa, teško.

Međutim, karakter je taj na koji možemo uticati. To su osobine poput odlučnosti, hrabrosti, odgovornosti, iskrenosti, tolerancije, humanosti. Karakter je praktično vezan za našu moralnost i volju.

Ukoliko vam neko kaže da je MORAO nešto da uradi, da je MORAO nešto da prećuti ili NE URADI, jer je on “prosto takav”, znajte da laže i sebe i vas.

Ta osoba to nije ŽELELA da uradi. I to ubuduće može promeniti, ukoliko bude htela!

O temperamentu i načinima kako sa njim u vaspitanju puno informacija možete naći kod Žane i Marine na sajtu i na njihovim predavanjima.

Ovo je samo deo teksta. Ceo tekst možete pročitati na aleksandrabirta.com/detinjstvo-utice-na-odrasli-zivot/

Bloggers Network
Rajka Mamuzića 6
21000 Novi Sad
Email: kontakt@bloggersnetwork.org.rs
Web: www.bloggersnetwork.org.rs

Kako da stigneš tamo gde si pošao?

Ako ti je entuzijazam na kraju januara splasnuo kao ispumpani balon, onda će ti ovaj tekst pomoći da se vratiš u kolosek. Sa dolaskom februara vreme je da istini pogledamo u oči i odgovorimo na pitanje koliko smo zaista od novogodišnje noći krenuli da radimo na ostvarivanju svojih željenih rezultata. Hajde da zajedno odgovorimo na par pitanja.

Koliko smo zapravo istinski radili na svemu onom što smo zacrtali da ostvarimo u 2017, a koliko smo nalazi opravdanja? Koliko smo od januara prEživljavali, a koliko prOživljavali svoj život? Koliko smo toga odradili, a koliko odlagali? Uzmi papir i olovku i počni da iskreno odgovaraš kako bi što pre povratio snagu da kreiraš ovu godinu po svojoj meri.

Hajde da prvo porazmislimo o tome kako postavljamo prioritete. Pogledajmo sve one izbore koje svesno i nesvesno pravimo – od onih kada je ishrana i trening u pitanju, pa preko organizacije vremena, unutrašnje motivacije i samodiscipline. Svi znamo da je izvor energije za telo zdrava hrana i fizička aktivnost, a izvor energije za dušu rad na sebi, pisanje, čitanje pomaganje drugima, ali koliko zaista to na dnevnom nivou sve praktikujemo? Odgovaranjem na ova pitanja doćićemo do svih rupa u našem sistemu i organizaciji vremena i moćićemo da ih zakrpimo.

NEMAŠ VREMENA ILI TI TO SAMO NIJE PRIORITET?

Drugarica mi često kaže kako nema vremena da se svaki dan bavi blogom, iako želi da od bloga živi. Na to sam je pitala: Nemaš vremena ili ti nije prioritet? Kao objašnjenje (čitaj: izgovor) navela da joj trenutni posao, viđanje sa prijateljima, gradski prevoz, kupovina namirnica, pripremanje hrane i sređivanje stana pojedu ceo jedan dan. I tako svaki dan. Nešto mi je tu bilo sumljivo, jer baš kao i ona i ja imam prijatelje, kupujem i pripremam svoju hranu, a na sve to imam i klijente sa kojima se redovno čujem i radim, svaki dan treniram i vodim svoj blog.

Jedna od razlika je ta što ja ustajem u 6 ujutru, unapred isplaniram dan, pa stignem da treniram, doručkujem i natenane popijem kafu, a ona ustaje u 9, nema jasan plan, pa onda juri, žuri i paniči kako nema vremena. U svom tom ludilu od njenog žurenja, produktivnost joj znatno opada, postaje anksiozna i na kraju radije bira da izbleji s nekim na trećoj kafi da bi smirila živce, jer nema koncentraciju da kvalitetno odradi obaveze vezane za blog. Tako odjednom te glupe kafe uzimaju prioritet njenoj želji da živi od bloga, pa se na kafenisanje nadovezuje posao, spavanje, sređivanje stana, serije i začarani krug se nastavlja. Ona sama svaki dan (nesvesno) postavlja svoju listu prioriteta, baš kao i svako od nas.

DA LI TI BIRAŠ SVOJE PRIORITETE ILI ONI BIRAJU TEBE?
Zapamtite: Vaše akciju pokazuju vaše prioritete, a ne vaše reči!

Sedi sada sam sa sobom i popričaj iskreno, kao što bi sa najboljim prijateljem. Zapiši na šta trošiš svoj dan, a na šta trošiš svoj novac. To će ti puno pomoći da sagledaš realnu sliku i vidiš zašto nisi tu gde si želeo da budeš kada si pisao svoju novogodišnju listu odluka.

DA LI KREIRAŠ ILI KOZUMIRAŠ?

Za sve nas koji se bavimo kreativnim radom, posebno pisanjem i blogovanjem, važno je da s vremena na vreme postavimo sebi pitanje: Da li kreiraš nove sadržaje ili konzumiraš tuđe? Konzumirajući tuđe sadržaje kroz Facebook feed, blogove i slično ti konzumiraš tuđe živote, umesto da radiš punom parom na kreiranju svog. Naravno da treba prikupljati inspiraciju, biti u toku, pratiti i čitati kolege blogere, domaće i strane, ali nikako ne treba dozvoliti da čitanje tuđeg sadržaja preuzme primat nad kreiranjem sopstvenog, jer onda gubiš svoj lični glas i autentičnost, i spontano i nesvesno preuzimaš tuđe boje kojima bojiš svoj tekst tako da on ispada neautentičan.

Ovo je samo deo teksta. Ceo tekst možete pročitati na jovanamiljanovic.com/2017/01/prioriteti

Bloggers Network
Rajka Mamuzića 6
21000 Novi Sad
Email: kontakt@bloggersnetwork.org.rs
Web: www.bloggersnetwork.org.rs

Najviše što možemo učiniti za našu decu je da odrastaju uz nas

U našoj kući, decembar i januar su “praseći” meseci. Čini se da neko slavlje, klopanje i proslava traje ne prestaje od 20. decembra, rođendanom našeg sina, pa se nastavlja preko Nove godine, mog rođendana, Božića, Srpske nove godine i Svetog Jovana, naše slave. Isprekidano naletima tuge i godišnjicama odlaska najmilijih. Krug zatvaramo ovih dana, evo 26. januara sam dobila trećeg bratanca. A onda ide ono čuveno “od ponedeljka sam na dijeti”.

Nekako mu januar dođe kao oni prvi mačići, što se bacaju u vodu. Daš sebi oduška iako znaš da ćeš da iskijavaš u teretani, ili na traci, ili čežnjivim gledanjem u hranu sve tamo do leta. Ili ako si u našim godinama, da pogledaš na aparat za merenje pristiska i vagu istovremeno.

Ali, nekako, vreme mu je.

Da se opustiš, ušuškaš, da ti kuća miriše na kokos, đumbir i cimet, da sa decom mesiš kolače i da se svi zavučete pod ćebe i zajedno gledate filmove. Mi smo tako proveli novogodišnje praznike i bilo nam je divno. Sami, sa nama, uživali u običnim trenucima, naspavali se, nagledali se filmova, načitali knjiga, uživali u miru. I dobroj hrani.

Hranom lečiš istraživanje po dubinama sebe

Kod mene, to januarsko slavljenje i preterivanje u hrani nekakav je pokušaj da se oporavim od poniranja u sopstvene dubine, koje me uvek sačeka iza ćoška u decembru. Od svođenja životnih računa i nekog nemirnog osećaja da sam mogla bolje da radim još više da volim i manje želim u mestu a više se krećem ka željenom. Iako znam da je iracionalna, ta introspektiva, premda naporna za mene, ipak je korisna, jer mi dozvoljava da nekako zatvorim jedan životni krug, i krenem svom snagom u novi.

Za mene, iako je godina iza nas bila po svemu dobra, i uspešna, u kojoj smo se voleli i bili vredni, i čuvali i rasli, ovaj period je vreme kada opet i opet proživljavam svoje tuge. Sve razloge, i sva osećanja koja me vezuju za činjenicu da je moja mama pre 25 godina jednog januara, odmah posle Nove godine, usnula čvrstim snom i ostavila me tako, sa otkinutim parčetom duše da se sama borim kroz život. Dva dana pre mog 14. rođendana.

Kako sam prestala da se razbijam u komade svake Nove godine

I svake godine mi dođe da se raspadnem u hiljadu komada baš oko Nove godine, koja je za mene simbol nerazumnog otimanja iz moje dečije duše, bez najave i upozorenja. Novogodišnju tamu su malo, poslednjih godina, osvetlila deca, jer uz njih ponovo učim da se radujem svemu novom što dolazi i da prestanem da budem ljuta na sebe, Boga, mamu, lekare, sudbinu i planete što se sve zbilo kako je valjda moralo, jer drugačije očito nije moglo.

Boli.

Ali se sastavim, skupim, otplačem turu, nabacim osmeh i odem u dečiju sobu.

Zbog njih se više ne gadim Nove godine, i opet sve sija i leprša, opet kuhinja miriše na hranu iz detinjstva, družimo se i plešemo i slavimo život.

Zato mi je bilo važno da provedem praznike uz svoju decu. Da se mazimo, uživamo, da upijem te mirise i slike za ceo život. I kada sam koji dan kasnije, napunila 39 , u glavi mi je samo zvečalo da imam tačno godina koliko je imala moja mama kada se ugasila.

I da ne mogu, ne smem da dozvolim da naša deca odrastaju bez nas.

Ovo je samo deo teksta. Ceo tekst možete pročitati na www.maminsvet.rs/2017/01/29/najvise-sto-mozemo-uciniti-za-nasu-decu-je-da-odrastaju-uz-nas

Bloggers Network
Rajka Mamuzića 6
21000 Novi Sad
Email: kontakt@bloggersnetwork.org.rs
Web: www.bloggersnetwork.org.rs

Post praznični detox – kako tijelo i um vratiti u stanje balansa

Iz godine u godinu, nakon što se završe božićna i novogodišnja slavlja, isprepletana brojnim slavskim veseljima i bogatim trpezama, većina nas, taman otprilike u ovo vrijeme, krajem mjeseca januara, se hvata za glavu - budžet ispražnjen, garderoba tijesna, glava u oblacima.

Kako se vratiti svakodnevnim obavezama nakon odmora, zimovanja, putovanja, opustenijeg načina života – spavanja do kasno, druženja s prijateljima, izlascima…Teško Šalim se, uopšte nije teško. Treba samo imati strpljenja i volje da se praznični entuzijazam polako - korak po korak pretoči u svakodnevni život.

Kad su praznici – pa neka su

Praznici treba da se vole i u njima treba uživati. Za opšte fizičko ali i mentalno zdravlje nije dobro ako ste tokom praznika imali grižu savjesti dok ste jeli razne specijalitete i delicije. Od griže savjesti vam se jede još više! Sa druge strane, nije dobro ni da vam oči budu gladne – da sebe mučite, pa dok drugi svega jedu, vi pijete vodu i jedete voće.

Ja sam tokom praznika uživala u svakom lijepom zalogaju – bez uskraćivanja u bilo čemu ali i bez pretjerivanja. Ljudska psiha je čudo. Kada sebi u glavi kažete da ćete svoj organizam nahraniti onim što mu je u datom trenutku potrebno – bilo da je slatkiš, meso, kafa, ili bilo koja druga namirnica u pitanju, dešava se sledeće: Količinski pojedete baš onoliko koliko je organizmu potrebno. Bez nepotrebnog prežderavanja i sekiracije.

I eto na kraju mjeseca januara, imam tek neko kilo viška, i to ne zbog praznika, nego što poslednjih mjeseci usljed nagomilanih obaveza, zaista sam nisam nalazila vremena i snage za trening. Zato je sada pravo vrijeme da se um i tijelo vrate u stanje wellbeinga – duševnog i fizičkog blagostanja. Welllbeing je moje omiljeno stanje koje nastojim da njegujem tokom cijele godine. Kada vodite računa o svom tijelu i umu svakog dana, onda ste dobro pripremljeni za sva opuštanja koja se dešavaju tokom godine – praznici, ljeto, poslovne obaveze, i slično. Tada vam povratak u stanje welllbeinga nije noćna mora, već nešto čemu se radujete i u čemu uživate cijelim bićem.

Kao što se radujem ja. A možete i vi. Evo i kako.

Ovo je samo deo teksta. Ceo tekst možete pročitati na jelenakaludjerovic.com/post-praznicni-detox-kako-tijelo-i-um-vratiti-u-stanje-balansa

Bloggers Network
Rajka Mamuzića 6
21000 Novi Sad
Email: kontakt@bloggersnetwork.org.rs
Web: www.bloggersnetwork.org.rs

Dijeta koja stvarno djeluje!

Ako mene pitate, 15. januar je najdepresivniji dan na svijetu. Ne znam šta kažu stručnjaci za Dane ove i Dane one, ali evo ja kažem – 15. treba prespavati.

Prošle sve Nove godine. Sem one koju slavi Kinez Đuro.

Šljokice ponovo gurnute u dno ormara.

A novčanici gurnuti na dno torbe – jer u njima para više nema.

Ne mislim na vas koji štedite, mislim na nas koji volimo da poklanjamo, nas kojima djeca slave rođendan baš krajem decembra, na nas koji ne volimo 15.1.

I da sve to bude još bolje, vozim se ja jutros na posao, muž priča neku svoju priču, a meni pažnja prikovana za glas koji dolazi s radija.

Sukobi. Oružje. Ubili. Prognali. Svađa. Rasprava. Zategnuti odnosi.

Srušio. Poginuli. Izrazio žaljenje.

Tri minute vijesti ukrale su ostatak mog dana.

I shvatim ja da ovako ne može više.

Imam dvije opcije. Da nas spakujem u kofere, pošaljem u tri lijepe evropske zemlje ili da idem na dijetu.

Informativnu dijetu.

I dok će vas svi bombardovati detoksima, zelenim povrćem, organskom proizvodnjom, sjemenkama i vodom s tri i po kapi limuna narasla na Himalajima, a osveštana u Trebinju, ja mislim da to vama ništa ne treba. Reče vam žena koja nikad nije bila na dijeti.

Mi se, ljudi moji, moramo očistiti od ovog straha koji ulazi u kosti, u one ćoškove s mrvicama, u ljetnju garderobu.

Ne, nemam čarobne recepte kako se to radi, jer i mene samu čeka uvježbavanje olimpijske discipline izbjegavanja kao ugalj crne hronike, čuj mene hronike, života. Ali hajde da probamo zajedno. Vjerujte, meni kao urednici portala koji ne može zaobići svakodnevna dešavanja biće teže nego vama koje Fejsbuk bombarduje tim naslovima, jer ste samo dva puta kliknuli na to pa on misli da vas sad samo to zanima. Ali nemoguće je da je nešto nemoguće.

Ovo je samo deo teksta. Ceo tekst možete pročitati na www.krempitushka.com/dijeta-koja-stvarno-djeluje

Bloggers Network
Rajka Mamuzića 6
21000 Novi Sad
Email: kontakt@bloggersnetwork.org.rs
Web: www.bloggersnetwork.org.rs

Novogodišnje odluke piši s osmijehom, a ne s grčem na licu

“Ne zanimaju me novogodišnje odluke. Privikavanja i odvikavanja od koječega. Zanimaju me odluke koje nastaju otkucajnima mog još uvijek naivnoga srca, i tvrdoglave glave koja teži stvoriti i ostvariti sve ono što zamisliti može. Žudim ostvarenim željama koje ne ugrožavaju nikoga. A raduju mnoge.”

Ovo su riječi koje sam ispisala na prvoj stranici svog rokovnika onog trenutka kada sam shvatila da će me nakon povratka s prekrasnog putovanja koje sam si dugo željela te napokon i priuštila za Božić i Novu Godinu, dočekati šokantni skok iz trideset i prvog u prvi, šokantni skok iz euforije i buke u tišinu i u neko tiho, skromno, postblagdansko ozračje koje većini ljudi, pa time i meni, prečesto znači nužno odvikavanje od stvari u kojima smo pretjerano uživali, te nužno privikavanje na stvari koje smo vješto izbjegavali.

Od tog je trenutka prošlo već više od dvadeset dana. Više mi se ni ne vrijedi čuditi kako vrijeme leti. Više se čudim tome kako se mi ljudi ponašamo nakon tih blagdanskih dana, odnosno koje to odluke donosimo za sebe svjesni da one i ne traju duže od jednog mjeseca, no ipak donosimo ih, svjesno i nerijetko s grčem na licu. I što je to što najviše želimo? U čemu smo da tako kažem svi isti? Ili barem većina nas? Slušam ljude, razmišljam što od navedenog i sama želim staviti na svoju želim listu.

ŽELIM lista:

• Želim se zdravije hraniti i redovito vježbati
• Želim smršavjeti ili pak udebljati se (ima i takvih) ukratko dovesti se u formu
• Želim više vremena provoditi sa svojom obitelji i prijateljima
• Želim više putovati i napokon posjetiti zemlje o kojima već dugo sanjam
• Želim promijeniti posao, pokrenuti svoj vlastiti
• Želim naučiti još jedan strani jezik
• Želim zarađivati više te početi štedjeti
• Želim studirati negdje vani i s drugačijim pristupom obrazovanju
• Želim se zaljubiti, odljubiti, udati, razvesti …

I tako se popis lagano ispunjava.

Najednom me hvata nervoza i postajem teška. Raspoloženje mi se mijenja u trenu. Zar je moguće da me jedan običan popis toliko uznemirio? Jest moguće je. Pogledom na njega shvaćam koliko toga želimo promijeniti. I koliko nam toga nedostaje. Ali samo prividno. Jer osjećam, zasigurno postoji neka bolja lista želja koja samo čeka da je ispišemo. Mora postojati. Ustajem, odlazim u šetnju s Maxom, raščišćavam misli i potom ponovno sjedam za stol. Pišem.

Ovo je samo deo teksta. Ceo tekst možete pročitati na ingriddivkovic.com/2017/01/novogodisnje-odluke-pisi-s-osmijehom-a-ne-s-grcem-na-licu

Bloggers Network
Rajka Mamuzića 6
21000 Novi Sad
Email: kontakt@bloggersnetwork.org.rs
Web: www.bloggersnetwork.org.rs

Kako da se vratite u formu nakon svih praznika

Tokom ovih post prazničnih dana, moje sanduče je zatrpano porukama sa pitanjima na temu, kako ispraviti greške koje smo pravili sa dijetom i treningom. Svi smo bili u prilici da se malo opustimo kada je u pitanju hrana, isto tako i sa treninzima je bilo zabušavanja i sada svi žele da čuju koje je najefikasnije rešenje da se vratimo u formu.

U idealno zamišljenim uslovima svako do nas bi se hranio na način kojim bi postizao željene ciljeve, međutim u realnosti je to nešto sasvim drugačije. 99% ljudi je u stalnom odnosu sve ili ništa. Umesto da uz kontinurian rad i posvećenost pronađemo način ishrane i fizičke aktivnosti koji možemo dugoročno da primenjujemo, uvek ćemo se pre prikloniti nekim radikalnijim merama koje nam obećavaju brže rezultate. Mislimo da sve što radimo mora da bude mnogo komplikovano, skupoceno kao i da treba da ima vek trajanja.

Da li vam je recimo poznata sledeća situacija:

Subota veče…

Upravo sam pojela parče pice, znači zeznula sam plan, daj onda da pojedem celu picu, kad sam ionako prekršila sve. A možda ću i sladoled, pa ću sutra da nastavim sa dijetom…

Nedelja jutro…

Osećaj griže savesti i nezadovoljstva jer si preterala sinoć, utehu ćeš pronaći u novoj dozi kalorične hrane, jer ipak vikend je, a i taman je sutra ponedeljak, pa ćeš krenuti ispočetka.

Priznajte sebi iskreno koliko puta ste se našli baš u ovakvoj situaciji?

Ovakve situacije često mogu nastajati iz mnogo dubljih razloga, a ne samo iz čiste želje za hranom. Postoji termin emotivna glad, kojom se definiše stanje kada jedemo samo onda kada smo uzbuđeni, pod stresom, srećni ili tužni. Ova glad nema veze sa onom pravom fiziološkom, ona je čista posledica jakih emotivnih nadražaja. Posežemo za hranom u nadi da će da popravi naše raspoloženje ili da će još više doprineti radosnom trenutku. Zato je vrlo važno da naučimo da razlikujemo emotivnu od fiziološke gladi, kao bismo na vreme mogli da reagujemo.

Emotivnu glad ćete prepoznati po tome što ćete imati želju baš za nekom specifičnom namirnicom. Znate i sami, kada smo stvarno gladni, sva hrana nam je primamljiva, dok kod emotivne imamo fokus na specifičnu. Neke statistike kažu da ima razlike medju polovima u odabiru tih specifičnih namrinica, pa tako kod žena izbor češće pada na hranu slatkog ukusa poput čokolade, sladoleda, dok se muškarci pre opredeljuju za masnu i slanu hranu, poput burgera, pice…

Kada dođete u situaciju da želite da jedete, a niste sigurni da li i treba, potrebno je da stanete, duboko udahnete i zapitate sebe, šta ja očekujem od ove hrane? Da li sam gladna? Kada sam poslednji put jela? Pokušajte da budete iskreni i pokušajte da skrenete misli sa hrane.

Ako se osećate umorno, napravite toplu kupku, gledajte film, seriju, napravite sebi čaj ili omiljeni napitak. Ako se osećate usamljeno pozovite prijatelje, idite negde gde ima dosta ljudi. Ako osećate dosadu, izađite u dugu šetnju, pročitajte novu knjigu, upišite neki od online kurseva.

Ovo je samo deo teksta. Ceo tekst možete pročitati na fitt.rs/kako-da-se-vratite-u-formu-nakon-svih-praznika

Bloggers Network
Rajka Mamuzića 6
21000 Novi Sad
Email: kontakt@bloggersnetwork.org.rs
Web: www.bloggersnetwork.org.rs

Sada je pravi trenutak za detoks vašeg tela i uma

Nekoliko dana posle dočeka Nove godine sam se razbolela. Zakačila sam neki virus, kao i bezbroj ljudi oko mene i nekih 7 dana sam bila prikovana za krevet. Iako su drugi ljudi uglavnom razmišljali samo u terminima: „Jaoj, baš ima puno virusa! Valjda neće mene“, meni su u glavi odzvanjale reči naše pedijatrice:

Kada se razbolimo treba da razmišljamo šta je to što treba da promenimo da se to ne bi ponovo dogodilo? Zašto se baš sada desilo da se razbolimo?

I zaista, logično je što sam se razbolela baš u doba silnih proslava, nezdrave hrane, neredovnog spavanja i navika. Počevši još od novembra kreću svinjokolji, slave, novogodišnje proslave, paketići sa džakovima slatkiša. I nije to sve samo vezano za ishranu. Kreću i neredovna spavanja, konzumiranje više alkohola, jurnjava i mnogo manje vremena za sebe.

KAKO DETOKSIKOVATI SVOJE TELO?

Nije ni čudo što sam kljoknula posle praznika. Kad se samo setim koliko sam se nezdravo hranila u poslednjih mesec dana – svi ti silni kolači, kanapei, testa, pa slatkiši. I pored toga što sam i dalje upražnjavala svoje zdrave i lagane doručkove, smoothije i čajeve, to očigledno nije bilo dovoljno da mom telu da potrebnu snagu da izdrži i da se uspešno izbori sa svim toksinima i kalorijama koje sam unela u sebe. Stalno sam bila u jurnjavi: oko traženja poklona, oko proslava, predstava, slava. Imala sam i dvonedeljni ogroman stres na poslu, gde ovaj put nisam uspela da te probleme ostavim u kancelariji, pa sam ga u mislima nosila i u svoj san.

I kad je telo bombardovano sa toliko toksičnih materija, stresa i neredovnih navika, ono onda sve kapacitete uloži u borbu protiv njih pa nema čime da se bori protiv virusa. I opa, eto tebe u krevetu!

Ne podržavam rigorozne dijete koje neki primenjuju za detoks organizma. Detoks tela ne bi trebao da podrazumeva izgladnjivanje, već povratak balansiranoj ishrani i umerenosti. Takođe, ne valja šokirati organizam naglim promenama, već ga treba detoksikovati postepeno, usklađeno sa svim obavezama koje svaki dan imamo pred sobom. Za mene to podrazumeva sledeće:

• Puno svežeg voća i povrća
• Smoothie-ji i prirodni sokovi (najčešće limunada i oranžada)
• Dosta vode, čajevi
• Pojačana fizička aktivnost (trenutno sebi mogu da priuštim šetnje i 15ak minuta trbušnjaka i vežbi za zadnjicu par dana nedeljno)
• Manje slatkiša i kolača, manje fabričke hrane

S vremena na vreme popijem i zeolit razmućen u vodi. Neki ne veruju u njega, drugi tvrde da on baš dobro oslobodi telo od toksina. Ja nusefekte nisam primetila, tako da ga sebi priuštim s vremena na vreme. A potapam i voće i povrće u njega.

KAKO DETOKSIKOVATI SVOJ UM I EMOCIJE?

Mnogi ljudi se posvećuju samo o svom telu kad mu je potrebna pomoć, a kada zaškripi nešto vezano za njihovo psihičko stanje u fazonu su: „Lako ćemo!“ ili „To će se već nekako rešiti!“.

Epa, često se ne reši samo od sebe.

Neretko se naš emocionalni stres negativno odrazi i na naše telo, pa dobijemo duplirani problem.

Jer telo i um su jedinstvo.

Ovo je samo deo teksta. Ceo tekst možete pročitati na aleksandrabirta.com/pravi-trenutak-detoks-tela-uma/

Bloggers Network
Rajka Mamuzića 6
21000 Novi Sad
Email: kontakt@bloggersnetwork.org.rs
Web: www.bloggersnetwork.org.rs

Nova godina, novi smjer

Dok pišem ovaj tekst, pogled mi pada na bor koji još uvijek nisam raskitio. Nekako mi ga je žao opet staviti u vreću u kojoj će stajati sljedećih 11 mjeseci i čekati kraj godine da bi se opet pokazao. Upravo su mi tako nekako prošli i ovi praznici koje nekako i nisam doživio s onim žarom kao prošlih godina. Ne znam da li je stvar u tome što sam stariji ili je sva ta komercijalizacija adventa uzela svoj danak.

Čak sam i vrlo hvaljeni advent u Zagrebu doživio onako nikako. Brdo ljudi na jednom mjestu, gužva, nervoza i što god pogledaš skupo je. Ipak su proljeće i ljeto moja godišnja doba. Nema do zelenila i vrućine. Uvijek mi se lakše ohladiti nego ugrijati. No da ne ispadne sve negativno, ono po čemu ću ipak pamtiti kraj prošle i početak Nove godine su neki događaji s dragim mi ljudima koji su spremljeni na ono posebno mjesto u srcu.

Ono što s početkom ove godine po prvi puta nisam napravio su planovi. Jednostavno sam odlučio nema smisla planirati i da se jednostavno treba prilagoditi trenutku u kojemu se momentalno nađeš bio od dobar ili loš. No ipak ono što samo odlučio da ova godine ide u nekom novom smjeru koji će mi biti nov, zanimljiv i koji će mi donesti neka nova iskustva.

Svakako jedno od iskustva koje ne želim još neko duže vrijeme ponoviti je prazničko prežderavanje koje svake godine uzme nove žrtve. Ove godine to su bile jedne mi drage hlače, ali vratit ću ih ja s prvim toplim danima. Kada si tako većinu vremena u zatvorenom i stalno imaš oko sebe neke delicije, vrlo je teško svemu tome odoljeti i bez razmišljanja trpaš sve u sebe. No kako su praznici prošli, treba ipak i malo pripaziti što jedemo. Prvo na količine, a onda možemo poraditi i na kvaliteti. Suprotno od toga kako je bilo tijekom praznika.

Ovo je samo deo teksta. Ceo tekst možete pročitati na mattmarenic.com/nova-godina-novi-smjer-f84450ef081#.ssqbmq71x

Bloggers Network
Rajka Mamuzića 6
21000 Novi Sad
Email: kontakt@bloggersnetwork.org.rs
Web: www.bloggersnetwork.org.rs