1. Navigacija nove normalnosti (uobičajenosti)

Novo normalno/uobičajeno ponašanje potrošača (nova normalnost) menja se u ekonomski oštećenom razvijenom svetu. Više brendova u više kategorija će otvoriti sebi vrata za ulazak u svet cenovno osetljivih potrošača. Radnici koji prate tržište naći će nove načine za kreiranje ogoljenih ponuda kroz manja pakovanja ili na neki drugi način, kako bi proizvod učinili dostupnijim. Recesija je iznedrila potrošačku grupu koja skuplja kupone i pronalazi druge kreativne načine štednje. Njihovo ponašanje je ukorenjeno i raste vremenom, a potrošači su otvoreni samo za jeftinije izbore. "Plati manje, dobi manje" je slogan pod kojim troši, a "manje" može da se odnosi na sadržaj, karakteristike, udobnost, itd. Primat u 2012. godini biće stvaranje jeftinijih proizvoda/usluga.

2. Život "pomalo"

Suočeni sa stalnim podsetnicima šta treba da rade (jedi manje, vežbaj više) a šta ne (nemoj pušiti, previše trošiti), a umorni od nekoliko godina štednje, potrošači će tražiti načine da žive "pomalo", bez velikog odricanja, kako bi sebi pružili malo oduška. Život na ovakav način je i dalje jeftiniji od trošenja pre perioda krize - jede se manje čokolade, ali se kupuja skuplja čokolada; žene manje odlaze u kozmetičke salone, ali se više neguju skupim preparatima; manje se odlazi u restorane ali se kod kuće kuva sa skupljim namirnicama, itd. Marketing nekih proizvoda sve se više okreće u smeru "ako uživaš, uradi to". U petoj godini krize vraća se želja sa luksuzom, a kako još uvek nema dovoljno novca, luksuz se kupuje u malim pakovanjima. Brendovi mogu da pomognu potrošačima da se na trenutak oslobode stresa i uživaju u životu, te izazovu čvrstu emocionalnu vezu kojoj razvoj brenda i dalje teži.

3. "Go" generacija

Dvadesetinešto godišnjaci, razvijeni u svetu u kojem su nepravedno onemogućeni, a nezadovoljni statusom kvo, transformisaće se u jedinstveno snalažljivu grupu koja će razviti preduzetnički duh oslobođen tradicionalnih barijera. Uz velik procenat nezaposlenih, a sposobnih mladih ljudi, Go generacija je spremna na rizične poteze ii ma osećaj potpune kontrole nad svojim životima. Rizomski povezani savremenim tehnologijama, mladi ljudi danas ne poznaju granice i ograničenja i realizuju masivne projekte jednim klikom miša. Laptop offices su sve popularniji - radni prostori gde god u svetu, uz minimalna ulaganja i veliku dozu kreativnosti. Go generacija ne veruje u korporacije i karakteriše je duh sposobnosti i optimizma, ima dovoljno samopouzdanja da bude to što jeste i hiperproduktivnosti da ostvari zamišljeno. Marketing namenjen njima obavezno mora da uključuje društvene mreže i mobilne medije a kampanje treba da se kreću u pravcu "uradi šta god je potrebno da dostigneš cilj". Poruke - optimistične, okupljaju oko zajedničkog cilja, dovode do uspeha, pomažu da se poboljša svet, diferenciraju od sistema.

4. Uspon zajedničkih vrednosti

Radije nego da samo sponzorišu akcije za dobrobit društva, mnoge korporacije počele su da oblikuju svoje poslovne modele u smeru integracije socijalnih pitanja u svoje strategije. Cilj je kreirati zajedničke vrednosti - koncept koji pokazuje da raste uverenje da generisanje profita i ostvarenje društvenog progresa nisu obavezno ciljevi koji se isključuju. Nestaju granice između biznisa, neprofitnih organizacija i državnih ustanova. Više nije važno koji tip organizacije kreira vrednosti, važno je da se one poštuju i da donose rezultate za celokupnu zajednicu. Potrošači širom sveta vode računa o društvenoj zajednici i traže to isto od korporacija, ali tako da rade više dobrog, a ne manje lošeg. Zajedničke vrednosti treba da postanu centar poslovanja korporacija i u tome će se razlikovati od društveno-odgovornih aktivnosti ili filantropije. One neće predstavljati ono što kompanije rade, već ono što one jesu.

5. Hrana kao novo eko pitanje

Podrška razvoju ekološki ispravne hrane je nova vrednost u budućnosti. Kompanije, vlade i organizacije aktivista mogu da se razviju na temeljima brige o hrani. Ne samo briga o organski proizvedenim namirnicama, čistoj vodi i nezagađenom okruženju, već i briga o rastućoj pojavi hrane koja se baca jer nije pojedena. Kompanije, restorani, hoteli, pa čak i vlade nekih zemalja širom sveta uvode nove mere za smanjenje procenta hrane koja se baca jer nije dobro procenjena količina koja se priprema ili kupuje. Raste svest o zemljoradnji kao jedinom zdravom načinu proizvodnje hrane, širi se dijapazon namirnica koje se mogu jesti (nepopularne vrste ribe umesto lososa i tunjevine, insekti umesto mesa, piletina umesto govedine, sok umesto kafe, itd) - razvijaju se nove "zelenije" prakse a potrošači postaju svesniji da njihov svakodnevni izbor hrane utiče na okruženje uopšte.

6. Brak je opcija

Raste grupa žena koje pronalaze alternativne načine življenja, one koje brak ne vide kao ključnu tačku, već kao opciju. I na Zapadu, gde je taj trend već izgrađen, i na Istoku gde je još uvek u zamahu, "zauvek srećni" je redefinisano u "dom za jednu" u formi zajedničkog života ili samohranog materinstva. Edukacija menja očekivanja žena i balans moći među polovima. Žene se ostvaruju na poslovnom planu, postaju izloženije svetu i sve manje romansu vide kao prvi prioritet u životu. Granica godišta udatih žena se sve više pomera i sve je veći procenat neudatih. Ipak, žene lakše i radije pristaju na alternativne zajednice kao što su zajednički život i brakovi sa rokom trajanja (udaja na određeno vreme, najčešće dve godine).

7. Reinžinjering slučajnosti

Kako naši pojedinačni svetovi postaju personalniji i kako se formiraju marketinške niše, marketinški sadržaji i poruke postaju sve uži. U narednoj godini veći naglasak će biti na ponovnom uvođenju slučajnosti, otkrivanju novih i drugačijih tačaka gledišta. Hiperpersonalizacija koja se upravo dešava brzo će prerasti u haos jer će biti previše uskih marketinških poruka koje više niko neće hteti da sluša, te će potrošačima biti potreban širi pogled na ponudu. Lokalni život postaje sve rasprostranjeniji - više radimo od kuće, više kupujemo od kuće, više vežbamo kod kuće, itd. Potrošače polako počinje da pritiska takav način života i traže da izađu iz svojih kockica (ograničenih prostora).

8. Interakcija putem ekrana/monitora

Sve više ravnih površina postaće ekrani/monitori, a sve više ekrana/monitora postaće interaktivni. Sve više ćemo da dodirujemo, mašemo im i pričamo sa njima, i sve više ćemo biti naviknuti - to će postati deo naše svakodnevice. Ova pojava otvara nove mogućnosti za informisanje jer angažuje i motiviše potrošača. Telefonski touch screens sada postaju veći i precizniji i ima ih svuda - od njih možete da kupite maramice i novine, sa njima možete da se igrate, od njih čak možete i da dobijete savet za negu. Sve više menjaju čoveka u određenim uslužnim pozicijama, pa time postaju i jeftiniji/isplativiji.

9. Proslava godina/starenja

Popularna percepcija starosti se menja i sve više ljudi ima pozitivniji stav o poznim godinama. Sa demografskim i kulturalnim promenama, i u skladu sa medicinskim savetima, reoblikuje se stav, definicija i značenje starosti - kada ona počinje i šta termin uopšte podrazumeva. Globalna populacija rapidno stari, što je najizraženije u industrijski razvijenim zemljama. Američki Bebi bumeri ušli su u šezdesete, čime preuzimaju dobar deo marketinškog tržišta u odnosu na Milenijumce (generaciju rođenu oko početka novog milenijuma). Za njih se proizvodi čitav dijapazon novih proizvoda, a svi postojeći im se prilagođavaju. Sredovečnost je pomerena do 65. godine, jer i nakon toga populacija može da ima 20 do 30 godina kvalitetnog života. Sve više starijih selebritija je još uvek sexy (Madona, Mik Džeger, Vivian Vestvud, itd), glamurozne Dženifer Lopez i Dženifer Aniston imaju preko 40, a na listi najlepših ljudi na svetu People magazina sve je više javnih ličnosti koje su duboko zagazile u petu deceniju. I, prosto je neverovatno šta sve može Beti Vajt u reklami za čokoladu.

10. Objektivizacija objekata

Kako se objekti zamenjuju virtuelnim/digitalnim, ljudi počinju da fetišiziraju fizičko i taktilno. Kao rezultat imamo povećanje broja "motivacionih objekata", predmeta koji prate digitalne kako bi se povećalo prihvatanje, i digitalne alatke koje pomažu da se napravi nešto konkretno/opipljivo.

PR Komunikacije Hill & Knowlton
Ušće bb
11073 Beograd-Novi Beograd
Tel: + 381 (0)11 71 55 139
Email: office@prhillandknowlton.com
Web: www.prhillandknowlton.com
Kontakt:
Emina Ferizović
Funkcija: Account Director
Email: eferizovic@prhillandknowlton.com