Moje lične borbe ili zašto mi je važno da pređem 5 km svaki dan

Beograd, 19. Avgust 2014. PR Objave: Obaveštenje -

Moje liÄne borbe ili zaÅ¡to mi je važno da preÄem 5 km svaki dan

U sklopu akcije Coca-Cola Bloggers Network Adria blogerka Hana Kazazović je napisala novi tekst: Moje lične borbe ili zašto mi je važno da pređem 5 km svaki dan Vjerujete li vi u znakove pored puta? Mislim na one koje vam život šalje svaki čas, da vas natjera da razmislite, pomogne da donesete neku odluku sa kojom se mučite već duže vrijeme, pokaže nešto na način o kojem niste razmišljali. Ja vjerujem.

U sklopu akcije Coca-Cola Bloggers Network Adria blogerka Hana Kazazović je napisala novi tekst:

Moje lične borbe ili zašto mi je važno da pređem 5 km svaki dan

Vjerujete li vi u znakove pored puta? Mislim na one koje vam život šalje svaki čas, da vas natjera da razmislite, pomogne da donesete neku odluku sa kojom se mučite već duže vrijeme, pokaže nešto na način o kojem niste razmišljali. Ja vjerujem. Ranije možda i nisam, ali me onda isti taj život vremenom naučio da slučajnosti ne postoje i da nam se skoro sve dešava sa razlogom, pa sam počela.

Radim od kuće već skoro tri godine i obožavam to, zaista. Takva sam po prirodi, introvert po ovoj modernoj klasifikaciji. Muhanata ili u prevodu malo na svoju ruku, takvu definiciju bi prije upotrijebila moja mama. Uglavnom, obožavam to što ne moram ići negdje na posao, posebno kad je ono kišovito i tmurno vrijeme, obožavam to što mogu raditi u potpunoj tišini bez prekidanja jer mi je to uvijek smetalo kod rada u kancelarijama ranije i obožavam to što ne moram misliti šta ću obući na posao.

Međutim, jednu stvar kod tog mog rada od kuće ne obožavam, odnosno već mjesecima tražim način da se izborim sa njom. Ta stvar se zove nedostatak fizičke aktivnosti.

Naime, nisam ono hiperaktivno biće koje stalno nešto trčkara i traži svaku priliku da izađe napolje. Tokom mojih 37 godina života uglavnom su mi kretanja bila odlasci i povratci iz škole, sa fakulteta i sa posla. Uvijek sam i svuda išla pješke, ne koristeći nikakve prevoze jer volim da hodam tako da se tu uvijek moglo nakupiti nekih 5 km dnevno što je valjda mjera za solidnu ljudsku kilometražu. Međutim, sada… stvari su prilično drugačije.

Iskreno, stid me priznati neke stvari ali moram, da biste shvatili zašto je moj problem stvarno problem. Došla sam u fazu kad mi se znalo desiti da po 7 dana ne izađem iz kuće. Uljuljka me to što ne moram na posao, muž obavlja sve kupovine po pijaci i prodavnicama jer sam ja dokazani antitalenat (na meni oni sa pijace vježbaju kako mušteriji uvaliti robu koja samo što nije istrunula), bude ružno vrijeme… I onda se ja spremam subotom da odem kod tate i mame i shvatim da sam zadnji put iz stana izašla prošlu subotu.

Znam da to nije normalno. U stvari, samo kompletan idiot može tako nešto sam sebi napraviti. Ne morate mi nabrajati zašto to sve nije dobro, sve znam. Potpuno sam svjesna da jedan slobodan i zdrav čovjek koji nema nikakvih smetnji za kretanje mora da se kreće da bi bio zdrav.

Prvi uslov da sam slobodna zadovoljavam, mada priznajem da sam u jednom momentu razmišljala o tome da li postoji način da unovčim taj svoj talenat za sjedenje u kući. Šta znam, možda nekom neku kaznu da odležim za pare, tako nešto? Drugi uslov da sam zdrava zadovoljavam po mojoj procjeni polovično. Fizički jesam, potpuno. Psihički? Tu imam dilemu. Da li se može reći da je psihički zdrav čovjek koji 7 dana ne izađe iz kuće? Iskreno, da sam neko sa strane i da čujem priču o Hani koja onako sama od sebe danima ne izlazi iz kuće, znate šta bih rekla? Da, baš to – ona nije normalna, da ljudi ne trebaju da se kreću rađali bi se bez nogu, zna li koliko je važno kretanje za zdravlje i još svašta nešto…

Ja nisam sportski tip i nikad u životu nisam ni bila. Znate one osobe što im je mrak na oči padao čim se približi čas fizičkog vaspitanja? E ta sam. Zbog toga odlasci na neke fitnese, aerobike i slična čuda nikad nisu bili moja opcija. Prije nekih godinu i po do dvije sam ja imala jednu aktivnost u kojoj sam uživala. Tad sam krenula sa njom jer sam imala višak kilograma pa mi je trebao način da ih nekako istopim. Ta aktivnost je bila hodanje. Ujutro, nakon ustajanja sam išla u te svoje šetnje od 5 i više kilometara i zaista su mi prijale. Poklopilo se to što volim hodanje, omiljeno doba dana mi je jutro a i tad je priroda, onako pusta i krmeljava najljepša. Prestala sam sa tim onog momenta kad sam došla do cilja, do kilaže koja mi je odgovarala. Glupo, znam. Ali je to očiti primjer postavljanja pogrešnih ciljeva, o čemu ću mrvicu kasnije…

 

Ovde se može pročitati ceo tekst http://cyberbosanka.me/moje-licne-borbe-ili-zasto-mi-je-cilj-preci-5-km-svaki-dan/



PODACI O FIRMI

Naziv: Bloggers Network
Adresa: Rajka Mamuzića 6
Grad: Novi Sad 21000
e-mail: kontakt@bloggersnetwork.org.rs
Web: www.bloggersnetwork.org.rs

Više...

POVEZANI SADRŽAJI

Zajednička izjava o završetku projekta Coca-Cola Bloggers Network Adria

Regionalni projekat Coca-Cola Bloggers Network Adria završava se nakon tri izuzetno uspešne godine... Više...

Zajednička izjava o završetku projekta Coca-Cola Bloggers Network Adria

Regionalni projekat Coca-Cola Bloggers Network Adria završava se nakon tri izuzetno uspešne godine... Više...

Zajednička izjava o završetku projekta Coca-Cola Bloggers Network Adria

Regionalni projekat Coca-Cola Bloggers Network Adria završava se nakon tri izuzetno uspešne godine... Više...

Objavite vest

USLUGE

  • Informacije o uslugama saznajte putem e-mail adrese redakcija (at) probjave.com.

Detaljnije informacije...


Zaboravili ste lozinku?   Besplatna registracija
RSS Feed RSS Feed